Ženski svet

Бре 5.

вери и народности, да изиђу из тих завода не само већом спремом у својој струци, него и окрепљене у народној свести и слави.

Па, ко је помогао, да се та лепа замисао тако набрзо може да извађаг Помогла је дарежљива рука велепоседника нашег, г. Лазара Дунђерског и његове врле супруге Софије, бивше прве начелнице Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња, која је у тим начелима васпитала и своју

ЖЕНСКИ СВЕТ. 99.

најстарију ћерку Олгу удату Јовановић, која је сад стала на чело ове најновије задруге Српкиња, у Будимпешти, да изведе, помоћу свога бабајка и народа, горњу мисао, коју је засновао Чика-Стева В. Поповић, управитељ Текелијанума, а Будимпештанкиње прихватиле. Ми их поздрављамо на том путу и желимо, да им подузеће буде срећно и благословено, покретачима и приложницима на славу, а народу на корист и понос !

„БОГИЊА ПОЕЗИЈЕ И СРПКИЊА.

„Аллотеова У дијалогу, шрмжазалжо ос св. Сави год. 1904. У Румт, ЛИЦА:

Богиња поезије . Орпкиња,

. гђица Мила Поповића, . гђица Меланија Путник.

Богања поезије диже се са престола свога, на глави јој дијадема, у белом плашту обучена, у левој руци држи влатну лиру, а с десне стране на стубу стоје гусле окићене са српском траком. Пред њом на левој страни стоји Српкиња у народном оделу обучена, која баца пред престоље равно цвеће и зеленило.

(да цело време тог призорл мелодрама хармонијума).

Богиња поезије. Хвала теби посестримо мила, Што ви до мог трона се узвила, (0 грешне земље и тавних урвина До небеских дигла се висина ! Дал те јад и вапај шаљу горе, Тужбалице да ти уста зборе ог Топла жеља болећивих груди, Да у мени милосрђе буди г Је ли тешко српском роду твоме, Је ли тежак синпир паћеноме 2

Српкиња. 0 богињо узвишена, света ! Невоља ме дотерала клета; Очарана блеском сјаја твога Са препашћу крочи к теби нога: Блиставо ти мудро чело сија, А на њему трецти: „Поезија“. То је светла луча пуна жара Са небеског скинута олтара, Да осветлиш њоме мрачне стазе, Да нас водиш кроз стрме богазе, Да нас тешиш усред туге, плача, Да нае крепиш, да срце ојача. Многе сам ти краје света прошла Па сам ес молбом к теби амо дошла: да род српски милост твоју молим Јер га душом, срцем силно волим, У тебе су богодане моћи, Ти ћеш њему у беди помоћи!

Богиња поезије. Лепо збориш, веле моја мила, Кано српска Равијојла вила, Краљевића Марка ти си соја Осветника рода без покоја ! Отварам ти женска недра мила, И ширим ти сестринска ми крила. Јади јаде, реци твоје жеље, Какве хоћеш роду тешитеље 2

Српкиња.

Србин има јоште од давнина Својих красних и лепих врлина, Вера, језик, храброст и поштење Све му благо и свето знамење, Повеет српска препуна је слика Храбрих тића, љутих осветника, Марка, Иве, Милош Обилића Карађорђа, дична Синђелића, Србин има својих мудрих глава А над свима Немањић је Сава, Великана, својих трудбеника, Књижевника и дичних песника: Од милине растапа се душа, Кад епоменем Бранка и Његуша, Дична Змаја, Илића, Јакшића, Умног Вука, мудрог Даничића.

Богиња поезије. Није машта, све је сушта јава, Дични Срби, нека им је слава!