Ženski svet
104.
И збиља Змај је најнежније пригрлио на своје груди децу српску а данас управо само за децу и живи. Седом песнику помрло је све што му је најмилије било; последњих година умрле су му и две миле поћерке пи он у свој српској деци, њих љубећи, за њих живећи и радећи, налази утехе у старим данима својим, Дао Бог још дуго уживао у овој чистој и узвишеној љубави, на радост српске деце !
Једна од нај јачих одлика Змајевих је и његов велики дар за шалу и сатиру. Његове многе шаљиве песме маме веселе осмехе на читаочеву лицу, а сатира Змајева је била бич многом и многом Србину, који се огрешио о народ свој.
Не могу ни по што пропустити, а да не споменем још и ту важну одлику Змајеву, како јасно уме да прозире и кроз саму прошлост и како лепо познаје наше јунаке и дух, који је владао међу њима. Споменућу из „Снохватица“ са ових осббина особито лепу песму: „Крчмарица Лала и горини првенци“. Свима нам је познато, какву су велику услугу учинили хајдуци очувању ерпског имена и ослобођењу од Турака. Лепо опи_сују то наше народне песме, али и у овима се то ретко где тако лепо описује, као у овој Зма: јевој песми. Крчмарица Лала сама. пије вино од Митрова до Ђурђева данка. А кад дође
»„“— Ђурђев данак сајдучки састатак, Око Лале озелене грање, Дочекало своје чековање“, —
почеше се искупљати хајдуци, прво горини првенци, „док не дођу горини прваци :
„Ијок не дође старина Новаче
И са њиме дели- Радивоје, —
Док не приспв Новаковић Грујо
И још бољи, — кад би бољиг било!“
Сви улазе у лалину механу, а Лала лежи мртва, и крај ње лист хартије беле. На листу им Лала пише, да им поклања злато што га има, али не било им просто, ако јој не даду подушје, У ње нема вина, али га има у Љутице Богдана, који нема е киме да га није — : „Беже гости његове љутине“. Упућује их да крадом донесу од њега три подрума вина, а и Љутицу да доведу. Кад то учинише и дођоше, али Лала се пред механом шета. Омрт и крађу само је ижђаволила, да се провеселе. Љутици је, наравно, то криво било, ади напокон и њему
„ “ се чело разведрило,
Испод мрка смејуши се брка,
ЖЕНСКИ СВЕТ.
| | |
|
Бр, 5.
•
Мор-доламу о вемљицу вура Пак поведе коло тмаоколо, Грли Лалџ, алали јој шалу И поајева, ка да муња, сјева“.
Но почујте, како је певао, и то главом Љутица, јуначина, који је као змај љутит, али кад је у питању шала, народна ствар и народни људи, њему ни три подрума вина нису ништа. Дивну карактерну црту за овога јунака је Змај ту ухватио. Ево овако ту Љутица, баш љутити и оштећени Љутица, дивно слави и уздиже хајдуке и хајдуштво :
» 0] горицо, сриска слободицо Из тебе ће
Нама жоће,
понакнутам цвијеће, а душману не Ће. Ај вајдуци и људи и вуци, Људма људи, а вуцима вуци, Ваше груди метшеризи тврди, Ваши мами од синџира јачи, Ваша рана рајина одбрана ;
Пак се бите, робље слободитше, —
Кад затреба ч мене зовише“.
Тако би се могла у бескрај ређати све лепша, од лепших места из Змајевих песама, које га подигоше у највеће српске песнике и људе и овога и будућих времена. Али у цветној градини,
·| где је цвећа на тисуће, ко ће за неколико тре-
нутака обрати све цветке2 За то задовољите се 6 овом евешчицом, коју вам према прилици и времену могах дати.
Кад екупимо у једно све одлике које Змаја и његов рад обележавају, можемо рећи, да је Змај по целини свога рада још највише и нарочито за то интересна појава за. српски народ, што су у његовим делима сви народни одисаји, све народне тежње и надања изражена, која је ерпски народ за доба шесникова у срцу свом гајио и у њих као у звезду водиљу гледао. Такође и све особине српске овога доба ту су очуване. О народним пеемама 0 Краљевићу Марку каже се, даје изложена историја српскога народа а у самом Марку да је оличен српски народ онога доба, А данас се може рећи, да је у Змајевим делима изнесена историја и ако не сухих догађаја али свега онога, што је испуњавало унутрашњост Орбинову и владало духовима и срцима српским у оном раздобљу, кад је Змај живео и живи. Змај, дакле, колико је велик као песник, толико је велик као Србин. Он је петорија нашега народа, он оличени народ наш својега доба.