Ženski svet

130.

ЗКЕНСКИ СВЕТ.

ВР: 6.

репе; због тога су скоро све државе, које извозе шећер морале пристати на т. зв. бриселску конвенцију. По тој конвенцији, која је углављена за сада на пет година, ни једна држава не сме више ни једноме своме Фабриканту плаћати на шећер му извозне премије и да се осим потрошарине у самој земљи, где је шећер произведен, сме на граници узимати на шећер царина или такса (бштахе) од 4 марке 850 Фенига. Та нова такса ваља да послужи само на то, да се оне земље, у којима се негује репа и из ње добија шећер, чувају од најезде колонијалног шећера. Та је нова такса зато тако малена углављена, да се не би Фабрике заштићене каквом великом заштитном царином удружиле а у тој намери, да цена, шећеру у земљи буде велика, а цена извозном шећеру да буде ниска, па да га опет могу у великој мери продавати у страним земљама. дато данас евима јевропским државама у којима се

_ По немачком.

шећер производи, ништа друго не остаје, него да иду за тим, како да се у самој земљи шећер што више троши. Зато је и потрошарина на шећер од 1. септ. 1903. смањена ; а то је узрок зашто је данас шећер јевтинији и тако је то од 1. септ. 1908.

По томе дакле шећер из репе мора и без извозне премије да се хвата у коштац са шећером из шећерне трске. Узмемо ли пак на ум, да код нас у Јевропи на једном хектару земље у најбољем стучају може да роди толико репе, из колико се добија 5000 кг шећера, а да се уз помоћ свију данашњих модерних помоћних ередетава, као што раде већ на пр. Холандези ва Јави, на једном хектару земље може нажњети толико шећерне трске, из колико се добија 15000 "кг шећера, дакле три пута више, онда видимо, како та борба шећера из репе са шећером из шећерне трске неће бити баш тако лака.

А. М. М.

ПРОЛЕТЊИ ЗВУНИ.

— Драгољуб, Книн. —

о Међу грањем липе цвјетне славуљ вије пој И мирише у шумици ружа зеленој, - (С плавог неба сунце жарко топли шаље сјај, Жуморећи река тече у далеки крај. _Хеј! тако ће још за дуго славуљ пјевати И друге ће доћ' године, кад мај процвати, И другог ће цвјетат љета рујне ружице И сјајно ће сунце сјати изнад шумице; Имам када, науживам да се свега тог: И жумора и шапата вала сребреног. Других жеља саде немам, немам млађан ја, Нб да рајско пиће пијем с твојих усана: · Ко зна, ошта се може сутра од љубави збит 2 А сутра ће, ко и данас, талас жуборит' !...

82.

Жедан бијах. Моја мила Пехар ми је понудила : Из пехара златног тога, Гасим жеђу срца свога.

Рајско пиће налијева

Често пута лјепа дјева: Никад на дно пришло није, Незнам, на дну што се крије.

Ат кад би ме оставила, Другом љубав поклонила, Макар на дну отров био, Ја бих до дна искапио!...

О. Вјерујеш ли, срце моје, Да ће вјечно цвасти цвеће, Да ће вјечно зраци среће Озариват груди твоје, к'о што сунце са висине дари брда и долине2

Вјерујеш ли, да никада, Пресушити врело не ће, Што те миљем поји сада, К'о лептире медом цвјеће, На мирисне да му груди Лете, кад их мај пробуди 2 Вјерујеш ли, звјезду твоју Да судбина не ће скрити, Твоме миру и покоју

Да ће увјек чувар бити,

Да ће с виса сјати свога, Док год траје свјета тога 2 Вјерујеш ли, љубав врела, Којој храм сам подигао, Вјерујеш ли, мома бјела, Којој сам те даровао,

Да ће увек, срце моје, Извор бити среће твоје 2 Вјерујеш ли2... Ја вјерујем, Вјеруј и ти, срце врело! Живот, свјет бих ја да кунем, Ти би свисло, ти би свело, К'о цвјет, на ког иње ј' пало, Када не би вјеровадо!.,..