Ženski svet

Бр.

слушао тај добри савет, на жалост као и многе друге“ рече он, са олаким кајањем.

Ферхад панесе, надсу на уста и одсвира неколико стари песама, чији је постанак, датираше још из времена; када је установљено прво Мевличко удружење. Инетруменат, са којим ее он служаше имао је пун, мек тон и Ферхад је свирао на њему, потпуно чисто и поуздано. „ја не бих веровала, да се од ове незнатне Флауте, дају измамити тако пријатни гласови“ рече госџођа. „Ви сте ми учинили велико уживање, хвала вам“. Она говораше турски, али по изговору и начину израза. било је лако познати, да је била странкиња.

Ферхад није знао, шта да на то одговори и он ћуташе. Он се осећао непријатно у присуству жене, чије су дреке очи, тражиле сусрета, са његовим. Шевкет бејаше приметио његову забуну и покушао је, да пажњу ове жене, скрене од њега, говорећи јој неколико речи, страним језиком. Али ова је жена, нестрпељиво слегла с раменима, бубнула је неколико речи глаени, које су морале имати особит значај ; јер се Шев-

КЕНСКИ СВЕТ.

161

кет трже, кад је чу, и она се опет окрену према Ферхаду и упита га пријатно и смешећи ве:

„Јесте ли жењени ефсендија 2

„Кењен сам“, одговори Ферхад тихо.

„Волите ли вашу жену јако >“ рече странг киња даље,

Ферхад диже главу у вис и погледа је својим великим очима строго, ништа не зборећи.

„Ви ме нисте разумели“, продужи госпођа без сваке збуњености даље. „Ја сам вас упитала, да ли волите вашу жену, ја бих радо знала је ли млада и лепа“

Онда се окрену Ферхад Шевкету мирно, као да га се ово џитање, није ништа тицало „Желите ли, да чујете још коју песму од мене бежо, или ћу да претпоставим, да сте већ доста чули од моје слабе уметности, па да се удаљити могу 2“

„Ваш пријатељ, није најучтивији према једној дами“, рече странкиња турски, да је Ферхад разумети може; али кад сте ми наметнули његово друштво, онда би била ваша дужност, да ме под вашим кровом узмете у заштиту, против његове увреде.

(Наставиће се).

зеанинетнр>——јф

СТАРЧЕВА ЕЛЕГИЈА.

Хеј, да хоће из младости Један данак да се врати, Па да види, како ли ме Тужна старост сада прати!

Потавнело свјеже лице Вријеме га је наборало, А бјело ме зимско иње У свој вео замотало.

Угавле су очи пламне,

Што су некад жарко сјале, · Кад из њиха љубави су

Свете тајне шапутале.

Усахла је крвца врела, Клонула је стара снага, Хладно срце не осјећа,

Шта је севдах, младост драга.

И кад бдијем и кад снивам, Тешки боли мене косе;

Пакрац.

Хладни гробак на домаку, Тек ме слабе ноге носе.

Слатки поглед младе моме Милином ме не напаја, Нит' ми прија чаша вина Ни захлађе бујна гаја.

Ах, и ја сам, о прошлости, Некад пио и уживао,

И љубавне златне снове На престолу среће снивао !

Сада свега нестало је, Пропале су дражи оне Успомене јоште трају, Ал и оне већ се роне.

Хеј, да хоће из младости Један данак да се врати,

Џа да види, како ли ме Тужна старост сада прати!!!

С. А. Карабеговић.