Ženski svet

208. ЖЕНСКИ СВЕТ, | Бр. 9

да чујем мога мужа, да слави твоју милост и твоју доброту. Он ће бити срећан“.

Султанов и Сенин састанак, трајао је већ неколико часова. Сад султан одпусти своју ћер, да опет иде у свој харем са Османом; он ће јој се јавити. Кад ови бејаху отишли; султан посла једног официра, да му доведе Ферхада.

„Ја знам“, рече он, када Ферхад пред њега, у 2 р 2

стаде, „да си ти мојој ћери спасао живот, а знам |

и то како се то десило. А и то ми је познато, да си се достојан показао, да те је принцеза изабрала, за сапутника свога живота, Зато можеш рачунати на моју милост. Уреди твоје ствари да што скорије можеш, да ступиш у моју службу“.

Онда султан саслуша још појединости ње. гова притвора, којима не приписиваше никаква значаја и одпусти га са свим ерећна, Још тога истог дана беше Томрук Агисија, због злоупо-

требе власти од свога звања удаљен. Кратко

време затим, Ферхад беше наименован за мини. етра царске цивилисте и усели све са својима у див_ но намештен конак, кога је султан поклонио својој ћери. Ферхад није жалио труда, да оправ_ да поверење, које му је падиша поклонио, и како беше добро васпитан, а у исго време и мудар и окретан, то је могао своју дужност вршити на пуно задовољство свога господара. После једне године, већ су га виши кругови о3начавали као човека, који ће вероватно у скорој будућности заузети најважнија места. „Он је још, одвећ млад, да буде велики везир“, говорило се „али он ће то бити, ако падишу бог поживи још коју годину“.

У сред своје славе, Ферхад није заборавио на своје доброчинитеље, дервиша п Шевкет бега. Оног првог је обично налазио на његовом старом месту у кафани. Он је већ био чуо за брзо напредовање његова некадашњег ученика и он му честиташе на том. Али кад му Ферхад понуди своје услуге рече: „Ја чујем твоје речи и нећу их заборавати и ако не могу од твоје понуде да учиним употребу“.

Од задовољног дервиша, Ферхад оде к сиромашној колеби, у којој је последњи пут видео Шевкет бега. Он ту нађе његову дојкињу, црну праљу.

„Где је Шевкет бег, твој син“

„Мој је син мртав“, одговори старица.

„И ти си сада остала сама“,

»Сама, самцата, господине“,

„ја ћу те узети у моју кућу, где ћеш остати до краја твога живота и не ће ти бити рђаво“.

„Хвала ти господине“. „Кажи ми, кад је умро твој син и од чега је умро

„Сећам се на тебе сад“, рече старица. „Има нешто више од године, кад си овде говорио са мојим сином. Већ тада је био јако болестан. Не. колико дана после тога, он је већ пао у кревет и повле два дана био је мртав. Пред саму смрт он те је спомињао. Он те је волео као рођеног брата“.

„Бедник! Зашто се није обратио мени у својој нуждиг“

„Живот му беше довадан. Зла жена, због које се упропастио, беше му тело и живот отровала“. „је ли била странкиња2“

„Била је неверкиња,“

„Јеси ли је познавала“

уЗнала сам много што шта о њој из причања мога сина пре но што се одао тузи, али је нисам видела никад и не желим то,“

_ Мудри људи на царевом двору добро су видели. Ферхад једва беше прекорачио 85. годину свога живота, кад беше наименован за великог везира. У том положају, беше му суђено да остане пет година и да буде користан своме отачаству. Онда умре султан, његов моћни штићеник и он се повуче у приватан живот. Поред свега тога, он против себе пробуди сумњу, свога наследника. И да би се склонио испред гонења, који му претише, он измоли од султана дозволу, да се сме повући на једно од његових имања, које је било удаљено од Стамбула и политичких трзавица и које лежаше у сред једне лепе и мирне покрајине. Ту, опкољен од своје здраве и лепе деце, а слављен од целе околине због своје дарежљивости и доброчинства, провео је Ферхад и Сенија у непомућеној љубави, последње дане свога срећног живота. Осман се одликоваше још за живота очева великом храброшћу и пао је као војсковођа у једној крвавој битци против Пољака.