Ženski svet

Бр. 10.

бином, дала је нашој јубиларци нова духовна полета и она је с оним духовним капиталом, који је у школи нагомилала и оним, што је од свога духовитог супруга присвојила отпочела сама да лихрари на женској половини нашег српског друштва. Како је лихварила, видић мо мало ниже Концем 1858. године пресели се њен супруг у Нови Сад као адвокат; 1861. г. оде у Вуковар за поджупана, а 1868. г. за септемвира (члана највишег суда) у Загребу. Године 1867. врати се опет у Нови Сад, а 1874. г, оде у Осек, где је адвоцирао све до 1884. г. Из Осека оде у Земун на одмор па се ту 1886. г. и упокојио. Све то време од 80 година употребила је наша елављеница на просвећивање и обавештавање нашег ратарског света, у тим крајевима куда је судба носила. Свуда је она заилавила у села и колибе нашег ратарског сталежа и живом речи поучавала Српкиње, како ће своју дечицу одрањивати, како кућу водити, стоку и живину неговати, здравље чувати, те је тако још пре 50 година као путујући учитељ народни радила на моралној, просветној и привредној њиви далеко пре, но што су просвећени народи на западу о том по– чели говорити. А главна јој мисао била, да нашу женску рукотворину прилагоди новом модерном укусу, прикаже широј публици, те прибави нашем народу зараде и материјалне олакшице. Она је сама, рекла: ко народу заслуге набавља и тој заслузи вредност не побија, тај је за решавање великог проблема друштвеног свој део допринео, што и ми потписујемо. Код нашег простог света ваља имати особите вештине у опхођењу и говору, ако желите што постићи, јер он је конзервативан у својим назорима и обичајима и неповерљив према интелигенцији; њему још лебде пред очима страхоте Феудалног система, па је потребно много времена и рада, док сета приврженост и наклоност његова присвоји. Али нашој слављеници је све лако ишло, јер јој је ту помагао њен високи положај и њена ванредна вештина у опхођењу према том свету, те је набрзо освојила душе и прозвана мајком народном, можда и за то, "што није никад улазила у тај свет, да тражи и иште него увек да даје и учи,

КЕНСКИ СВЕТ.

219.

Колико је она вешта да присваја тај свет види се и по оном великом походу наших ратарских жена у Тур. Бечеју, Врањеву и Митровици, кад се лане и' ове године на позив ових Добротворних Задруга бавила тамо“).

Ко је пажљиво проучио њен најновији епохални спис, који је штампан у ТУ. и У. свесци овогодишњег Летописа „Матице Српске“, а који ће се довршити у УМ. свесци исте књиге, тај ће увидети колико је труда, колико пожртвовања и. колико издржљивости принела наша дична слављеница око просвећивања нашег народа око бриге, да нашу народну женску рукотворину извуче из уског оквира домаће употребе и изнесе на шире поље јавне утакмице

Колико је тај подхват донео нашем народу моралне и привредне добити, не може се проценити; главно је, да Европа данас зна, да постоје српски ћилимови и српско платно, као што зна и да постоје најбоље и најумније наше народне песме, па нас по томе и цени и уважава, јер маленом и сиромашном народу, вели слављеница у једној беседи својој, дају вредност и положај у друштву осталих народа његова животна снага и стварајући дух, а ту снагу и тај дух опазила је и прва Европи приказала у оним лепим и оригиналним женским рукотворинама, наша слављеница г-ђа Савка Суботићка. И колико год има да се захвали Вуку Караџићу за прикупљање и приказивање народних песама и осталих умотвора, исто је толико заслуге стекла и г-ђа Савка Суботићка око прикупљања и изнашања наше женске рукотворине.

Г. Михајло Валтровић професор Велике Школе у Београду, коме је „Матица Српска“ била поверила спис гђе Суботићке о овим рукотворинама, вели у својој рецензији, да је то цењен принос за сазнавање једног дела културног стања у 6. 7. и 8. десетини прошлога века, да је то нова појава у нас по врсти својој, појава корисна, и сувремена, јер је цењен принос данаш-

ж) Ишла је, да се захвали тим задругама на ивбору ва почасну чланицу. Досад су г-ђу Суботићку 9 овостраних задруга почаствовали избором ва почасну чла-

ницу. Надамо се, да ће и остале млађе задруге поћи тим путем. Уред.