Ženski svet

220.

њој оправданој тежњи за етнографским изучавањем српског народа ; унесен је њим у српско ћилимаретво и домаће платнарство живљи покрет у склапању облика и боја, а љубав ка стварању лепих облика, вели наша слављеница, буди племените осећаје и лепе мисли; а лепе мисли воде добрим делима. И у томе лежи етика мисли и значај о одржавању те способности у нашем народу, а не сама материјална корист.

Кад је омладинска струја 1866—69. заталасала народни живот се овеи с оне стране, пренуо је онда још више онај живи дух наше слављенице, те је она међу женекињама прва искочила на јавно поприште да живим речма даде одушке својим мислима и тежњама.

На учитељској забави у Загребу, која је приређена 1866. г. у корист оснивања учитељског Фонда за удовице и сирочад учитељску, држала је наша слављеница први свој јаван говор и привукла је тиме токо пажње и поштовања, да је на брзо постала најпопуларнија и најмилија говорница. Нема екоро ни једног нашег већег места с ове стране да ју није одликовало позивом за јавно предавање. Овим својим говорима, постала је тако чувена, да за њено име знају данас и деца наша. Њен начин излагана је својствен. Говори увек на памет у јасним и одмереним речени-

цама, У говору умеша и природну гести- |

кулацију. Не говори дуго о једном предмету, јер зна, да то замара слушаоце, него прелази с једног сродног предмета на други, баш као оно музичари, кад везују у свој акорд разне арије, а скупа је опет хармонија имузичка лепота.

Значајно је то, да је код првог свог говора у Загребу добила од учитеља диплому признања, на којој су били ликови: Доситија и Коменског. Отуда се види, да је у оно доба вејао други дух међу Србима. п Хрватима, који се, хвала Богу, поново помаља. 4“

Наша је слављеница проширила свој круг поштовача и међу Немцима. јер је држала два велика говора у Бечу и Овеку па немачком језику. А сви су ти говори ишли за тим, да се и женској страни призна заслуга за општи напредак народа и

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 10

човечанства, да се и оне прикажу као важан Фактор друштвени, без којих нема и не може бити хармоничног развитка. Није никад у својим говорима истицала и тражила ону западну тежњу женскиња за политичним и друштвеним изједначењем с мушкима; него је увек наглашавала, потребно образовање у оквиру женског позива и задатка на дому, у народу и друштву. У опште је водила живу бригу о свим народним потребама и интересима и придржавала се, као што сама вели, свагда оне класичне изреке: „Увек ваља да тежиш целини, па ако едм не можеш да будеш целина, а ти се као члан придружи целини и послужи јој“. Тим осећајима вођена, тим мислима ношена, тражила је сваку прилику, да и остале сестре своје уведе у те мисли и у тетежње. Том иде јом прожета састане се 1864. год. у Новом Саду са тадањим младим доктором. пуним одушевљења за опште добро, пок. Јованом Андрејевићеми у разговору с њим дођу на мисао, да оснују у Новом Саду Женску Задругу. Што замислише то и остварише. И заиста поникне 1864. год. у Новом Саду Прва Женска Задруга, и колико је нама познато то је уједно и најстарија задруга у Угарској. Мз овог покрета, поникле су после све овостране и

"иностране женске задруге, које данас благо-

творно утичу на развитак наше женске омладине у сваком погледу. Ова задруга истина и данас постоји, али, не као српска него као Мађарско-католичка задруга. Том је друштву поклонио онда и кнез Михајло 600 дуката. У оно доба није шовинизам био растровао у“тој мери наше друштво, као данас, и сносили смо се лепо, али ипак се набрзо осетила тежња католичког елемента, да присвоји себи првенство у друштву, и кад су наше Српкиње виделе, да се свуда запостављају, оне се повуку из друштва и радиле су на својим народним интересима у засебном колу, под именом: Женски Одбор. 'Тај је одбор издао „Певанију“ Змајеву, он је оно силно рубље, шарпије и понуде скупио за рањенике Орбе у српско-турском рату, он је нотпомагао и иначе новчано све народне институције у месту, док није то 1880. г. прихватила сама, Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња,