Ženski svet

Бр. 11,

— Буди мирна. Немој га још више раз дражити.. Ми морамо да учимо прво себе да

ЖЕНСКИ СВЕТ,

1 |

савладамо. Седи поред њега и примири се. Сад |

ћу се ја вратити.

После десет минута он се беше већ вратио. | С њиме је дошао и лекар. Млада жена изађе | обојици на сусрет: (, како сте добри, господин |

докторе! Срдачна вам хвала.

— Немате на чему да ми захваљујете, го- |

спођо, — одговори лекар. Кад се тиче детета,

не могу да кажем нећу или не могу да дођем. И |

ја имам једно дете, па знам како је, кад се дете разболи.

— А, она мала плавуша, она слатка девој-

чица, то је ваша ћерчица 2 упита млада жепа и мало се осмехну. |

— Да, то је моја Едита. А сад да видимо нашег болевнита. Но, дечко, шта је с тобом 2 упита лекар и саже се над болесником Прегледаше га дуго и полагано, За то време родитељи стајаху с уплашеним изразом лица. Напослетку и лекар беше готов са прегледом.

— Тако, моје дете. Сад затвори очи и гле- |

дај да заспиш. А кад се пробудиш биће опет све у потпуном реду..

Дечко га ћутећки погледа. О, како беше ту- |

гоморан тај израз у овом узаном и болном лицу, да је и самог лекара коснуо,и он замишљено климну главом.

— Шта је теби, човечуљче 2 Зар нећеш да да спаваш да оздравиш 2

— Нећу! одговори дете тихо. Ја хоћу да умрем. Лекар не упита ништа више. Али рече родитељима који су га при полазу испратили: Ја ћу вам сад дати сва потребна упутства. Да је овај ваш мали дечко болестан, знате већи сами.

Они немо климнуше главом. — Његово мало сирото срце болесно је, — продужи лекар. Па и његова душа изгледа да је болна....

Да се није због чега једио, ожалостио 2 Знате ли ви што о томе2

— Јесте, — прошапута отац

— Пазите да се тако што више не понови. |

Кивот вашег вина виси о врло танком концу. — За овим нареди шта да раде и оде. При поласку рече, да ће сутра дан опет доћи.

Кад је кући дошао, Едита, истрча пред њега.

— За бога, тата, како си се дуго задржао. Како је Рајмунду 2

Лекар мету руку на њену плаву косицу па је упита: — Зар ти дакле познајеш Рајмунда 2

201. — Јест, познајем га. Данас смо се баш раз

говарали. Зна, тако је био смешан Он мора

бити да има сасвим друкчије родитеље но остала

деца.. 0, тако је био жалостан, тата. Јако ми га је жао!

— Да, Едита, он је врло болесно и несрећно дете, рече лекар озбиљно. — Буди само добра према њему.

— Хоћу, тата, — одговори девојчица, и

реши се да му се више не смеје, као што је да нас урадила. |

— Али сам им добро казао — рече лекар други дан својој жени

— Дар си баш морао тако да кажеш Одговори му жена.

— Морао вам, драга жено Због детета. Да је њихов брак несретан зна већ цео свет... па на жалост и само дете. Та они до сад нису никако штедили то јадно дете. Сад ће да чине све, али то неће дуго да траје. Танки кончић живота њихова сина откинуће се убрзо.

— Несрећни родитељи! — одговори жена кроз сузе

— Та они ће се једити и тиме ће све бити. свршено. Да сам им дао наде, они би јучерањи страх брзо преболели. Тако здрави, саможиви, ћудљиви и сурови људи заборављају брзо.

— А можда ће све опет наћи, Можда љће их овај заједнички бол опет сјединити....

— Не верујем. Они су обоје потпуно једнаки, да би се могли трпети. Кад је дете једном под земљом, сасвим је све једно хоће ли заједно живети или се раставити. Мени је стало само до детета: да буде поштеђено за ово кратко време што има још да живи. А то сам и постигао. Његова жена мало поћута па онда рече: Едита хоће пошто по то да види тога дечка. Смем ли је пустити да оде к њему Да није каква заразна болест 7

— Ни најмање. Његово сирото срце је болно. Пусти је нека иде.

Рајмунд је лежао у врту испод дрва на постељи. Његова мама седела је поред њега и држала га је за руку. Дакле више никакне наде 2 И други лекари улили су јој страх, али тако сигурно, одређено, није јој још ни један казао.

— И они други су такође знали, само нам нису хтели ништа казати, — мислила је у себи и немо посматрила болно дете.

— Мама! — Како је елабо гласић.

звонио овај