Ženski svet

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ 115.

Загреб.

Из Извештаја Добротворне Задруге у Загребу о раду и стању задругином крајем г. 1904, вадимо следеће податке: Задруга је имала крајем г. 1904. 7 добротвора (уплата једном за свагда 100 круна), 21 добротворку (уплата једном за свагда 100 круна), 128 редовне чланице (12 круна годишње), 51 чланицу помагачицу (4 крупе годишње) и 82 члана помагача (такођер 4 круне годишње).

Целокупно примање задругино у г. 1904. износи 2815 К 88 ф. Издавање пак 1982 КЊ 255 ф. Чист добитак задругин износи према томе 888 К 88 ф. Од те своте прибијено је 300 К основној главници, а 588 К 88 ф. пренето на ову годину.

Задруга је издала 1560 К 30 ф. на потпоре сиротима, немоћнима Српкињама, потребнима Српкињама, ученицама, некима својима питомицама, које изучавају разне женске корисне и уносне послове и т.д.

Основна главница задругина износила је крајем г. 1904. свега 6265 К.

Како из Извјештаја видимо и Српски Девојачки Интернат с дана у дан све лепше успева, и напредује. У њему је данас 30 Српкиња из свију српских крајева, на бризи и њезп врене управе Интернатове, код које им је као у крилу рођеног оца и мајке, која се брине пе само да у науци буду питомице у свему на свом месету, већ и да их васпитава у српском духу, која ве брине да им никад ништа не пофали — балл као код рођене куће и на рођеном огњишту. Питомице су похађале следеће школе: 9 енски Лицеј, 9 Вишу Девојачку Школу, 1 Жепску Отручну Школу, 8 Препарандију, 1 Глазбену Школу, 1 Српеку Основну Школу.

Целокупно примање Интернатово у трећем годишту му (у шк. год. 1908./4) било је свега 15.504 К 65 ф. Издавање пак 14465 К 82 ф. Као што је моћи из тих бројева видети, та лепа, и корисна установа задругина у стању је, да се сама издржава. Заиста се мора признати Добротворној Задрузи, да јој је то предузеће дивно успело.

У фонд Орпског Девојачког Интерната ушло је до данас свега 41.119 К 17 фил. Одбив све издатке до данас (на намештај и остале потребне ствари) у износу од 12.812 К 41 фил. — износи данас тај фонд у готовом 29.406 К 16 ф. а у намештајун другом 8578 К 67 ф. — дакле свега у свему 37.985 К 48 фил.

Као што се види из овог кратког изватка из Извештаја задругина — рад је задругин и богат, и обилан и користан. Хвала Богу, данас има свуда, у свима српским крајевима, тих лепих установа. Како чујемо и читамо — свега је 51 така задруга што у Хрватској-Олавонији, што у Угарској, што у Аустрији, што у Босни-Херцеговини, а једна је чак и у Америци. Дај Босе, да се српске жене по евима нашим српским

местима тргну и освесте, да подигну евуд и евагде — где год је могуће — те лепе установе, које су кадре — како се најбоље види из рада и стања Загребачке Добротворне Задруге Орпкиња — толико добра да учине у свом делокругу, толику сузу да убришу, толику еироту да утеше, на ноге подигну, на прави пут изведуитд. Не можемо овом приликом — кад емо тој лепој п племенитој ствари толико времена посветили — да пропустимо, а да не кажемо још и то, да је заиста крајње време, да наше добротворне задруге оснују себи Савез Српеких Добротворних Задруга. На томе се једном већи радило — колико се већамо. Требао се основати Савез СОрпеких Добротворних Задруга са седиштем у Новом Саду. Но мисао та лепа није у дело приведена, за што хвалу — ако се варамо —- дугујемо праву, правди и правици у Угарској, шовинизму гласовитих мађарских слободоумникаг Шравица је у Угарској за Мађаре. За остале народе тамо нема правде, права и закона. Али зар је то разлог, да се једва здрава замисао ипак не оствари макар на другој овнови 2 Зар се није могао наћи начин, да се удруже макар добротворне задруге у Хрватској-Олавонијп2 Можда би и задруге у Угарској — саме за себе —- лакше доћи могле до свога Савеза 2 „Лепо би било, заиста, све добротворне задруге окупити у једно кодо, у једну енажну јединицу. Али — кад се то не може, зар да се за то не уради макар оно, што се може Та колико би се тога могло заједничком снагом постићи и остварити, кад се, ево, тако лепи успеси постижу — подељено и одељено! Да постоји Савез Добротворних Задруга у Хрватској-Олавонији, ко сме рећи, да снагом и умешношћу, енергијом п заузимљивошћу његовом не би данас Српски Девојачки Интернат у Загребу био под својим кровом — осигуран од свега и саввимо А овако — дуго ће се морати чекати до тога. Та једва се сакупило тридесетак, четрдесетак хиљада круна. А где је осталог Како да све екуцаг Али — кад би постојао Савез Добротворних Задруга, кад би он на пример данас узео чврето у своје руке то питање да реши, кад би рукаве засукале све чланице свију добротворних задруга, семе ли ко устврдити, да Орпески Девојачки Интернат не би могао стећи у трену, тако рећи, своју кућицу — своју слободицу2 То је само једно. А где су остале потребе свуда, где су остале лепе замисли, које чекају остварење таке једне организације, па да на површину иекоче и, да се у дело приведу.

Дотакли смо се тога питања, како га ми охватамо. Мило би нам било чути и мишљење других, можда и позванијих, о томе. Наше српске добротворне задруге, нарочито у Хрватекој-Славонији — упозорујемо да добро размисле о овоме. Можда ће нам свима. од користи бити. Лај Боже!

Упозорујемо овом приликом и згодом — кад