Ženski svet
156. ЖЕНСКИ СВЕТ
убијају сваки ефекат љепоте, мука нас хвата гледајући у њих.
И акопрем дневице можемо да искусимо дојмове овима налик, ипак већина људи не мисли, како је нада све важна раздиоб а и пропорција узорака у примјени на који вез. У старијих генерација наших везиља бијаше баш и за овај мо-
менат — можда несвесни — али свакако фино развијени осећај такта. Данас би ми тај — понегдје већ замрли — осећај
и такт свесно и поновице морали наображавати и будити. Јер фини такт је основ стила.
Отмена д дражест наших нарочито старих везова стоји бат много у тој правој (лећисе) раздиоби фигура у простору, а ова оку годи и живце умирује, као што уху годи симпатичан глас, ако и не павимо на садржај говора. Поди већ тиме, ако није прегласан ни претих, пренагао ни преспор. Мисле ли на то наше учитељице 2
И овде видимо, како је естетска наобразба важан део свега узгоја толико у
Бр. 7—8.
појединаца, колико у читава народа. А снажно средство за његу естетских чунстава нуђају и народни везови. Не рече ли сам наш доб ђри народ у својој пословици: „Родила мајка кћерку, да је научи вести.“
~
„Ђепота се и ругоба у нама најприје јавља у облику чувства миља и немиља. Пеихологија нам даје одговора па питање какве морају бити оне појаве, које имају у нама побудити чувство љепоте, она расправља п о самом чувству љепоте, те психологији предстоји још много подићи да решт на пољу естетских чуветава п да даде готове резултате естетској науци. И одатле видимо, како је нужно, да је учитељица ручног рада опсежније наображена дама, која не ради тек посао свој механичним путем попут строја, него умије у наставу ручнога рада улптп живота, душе, чар праве љепоте, душе, љубави и заноса. Хоће ли се то п код нав увидити 7
~ ар
Некад и сад.
Кад сам ти се дотакао
Медних уста први пут,
Срце ти се разиграло,
Цептила си као прут. Београд.
А сад љубим где те стигнем, Пољубу се не зна број; Од те среће, сад ни после, Ја не желим лепши рај. Јова.
У пролеће лепо цвеће
—е->—+е-———————
Сан на селу.
Па ћу рећи, к'о молећи:
Цвеће мири, дева вири
мирише, = девојко! код плота, Славуј пева, душа снева, Само једен, сладак, меден, А у душу мене Па 51 . У угдине. РУНАЕУе Зе Те под руком као с муком Близу дома лепа мома — »Дођи вече« – најзад рече – пођосмо, сеђаше. »на село«. И до сена, још зелена, Туда прођох, до ње дођох: Тада плану и уздану дођосмо. а то »за цело >« Сад већ смедох, па и хтедох Н Б ! ; : грлити: азвах Бога, - можда стога! Дан се крије, мрак се вије Жена зевну, певац певну 7 устаде, лагани: код прага, Мала ћутња, као љутња, Месец сјаје, пас залаје Оде санак, варљив мамак, настаде. погани; без трага.
Подгорац (оридски Дримокол) у Маћедонији.
то вфнезње-——————
Анђ. М, Крстић.