Ženski svet
162. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр: 7—8.
Свете.. И Који ми · младе груди прожеже Крвнијем ножем, огњем горућим, И узе младост и срећу сву...
У оков штоно мисао стеже
Моју праведну...
Свете, ·
Што младе дане ове ми згорчи,
И помути негда веселе очи,
И искру њину пламену
И веру ону за коју мишљах Да зиђем на камену...
Свете,
Што мени сирку срце обнажи,
И узе бисер од свега дражи!
Пупољке надања...
И радост моју у повоју свом Врже до скончања...
Тамо ћу можда
бр Опроштај.
Ти свете,
Ах почуј моје задње поздраве, Потоње крике душе нурене, Последњи акорд срца несретног Почуј!..
„Бацићу...
„Са себе ову светску одећу,
„И овом шуму вечном избећу... „И земне сласти ове презрећу Из дна душе!
„Заборављен,
Незнан, нечувен у горском миру, У светом тихом манастиру... Цео ћу живот овај мучени, Провести....
Наћи мелема паћеној души, У крвним сузам, што но се гуши...
Безконачно...
Кад светлост види жића самотног
Лице плачно...
Бижаћ, 1904.
Исаије Митровић.
Цртице за живот.
Савлађивање страха и сумње.
Многи, који се посветили науци, стављају питање, да ли п како се може савладати страх, о којем им разум вели, да је тај страх луд и неоснован, али којег се не могу ослободити.
Осећајп овладају човеком чим дозволи, да од његових осећаја зависи одлука свију прилика, без да мисли, да су писти само део његовог правог „ја“ (бића). Разум и осећај у једнаким деловима тек стварају хармоничног човека, који ће у свакој прилици оно урадити што треба. Узмимо за пример човека, чији је понос увређен, те који тога ради избегава свет. Наскоро ће му рећи његов разум, да се на странпутици налави, да самом себи шкоди, ако и даље тим путем иде. Али необавештена душа — његов осећај — улева му непрестано страх у његов дух, док не по-
тисне разум, те се од страха једва може пабавити. Само смела енергична воља, свест свога властитог „ја“ (бпћа) самопоувдање, може у таком случају, да се бори против страха, којем сви људи натињу. Човек је извор моћи! (снаге). Отпочни какав хоћеш рад те унапред реци, да га можеш савладати и тебе ће успех крунисати. Одлучно предузми да обавиш своје дело. Реци себи јасно п одлучно, да ти можеш то урадити. Веруј самом себп п буди смео, п тада ће нестати сумње, а успех зрети. Веруј у вечни закон, да се твој рад развија по сасвим одређеним правилима, по истим принципима, по којима (успева) зре (семе) зрно у земљи, те отклони страх па свога срца; признање неће тада изостати. МУ ћат Е. Тоиџпе.
ју РИГИ