Ženski svet

Бр. 7—8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

163.

Бори се против своје околине.

Ја морам оОвладати својом околином, ако има смисла борити се против околине. Ја ју морам изменути по својој жељи помоћу силе своје воље, помоћу привнања својих мисли, које ме помажу помоћу тврде вере у своју снагу. На тај се начин уздижемо над оним, што против наше воље засеца у наш живот; те на тај начин уништујемо снагу, а нам може шкодити. (амо онда могу спољашњи догађаји на нас утицати, када им пружимо руку ради властите слабости и страха.

Нејеп Мат Ров.

~

Помози своме ближњему.

Труди се, да олакшаш' живот својих ближњих, колико ти је год могуће. Не тражи благодарности од таких сиротих створења, који сваки дан проводе тежак, чемеран живот, те непрестано живе монотоно. Они су често тако занесени усљед дугог и тешког притиска, да и не могу схватити учињено им добро као таково. Учинити другом добро, то је такова добит, као да смо себи учинили. И кад би се раденицима на племенити начин (дело) рад њихов омилио и олакшао, био би двоструки успех.

Епедисћ Вигту.

и

Борба против сиротиње. Поред осталих болести у свету, из-

међу осталих невоља је највећа: сиротиња. Она притискује дух човечји, она спречава сваки развитак. Ипак је она

сама узрок скоро у свима случајевима, она прати мрачне мисли, она је последица страха. Она тежи, да задобије најбољу, најлештшу страну живота, човечја.

еки врло способан уредник једне велике накладе причаше недавно следеће: Моји родитељи беху сироти, Они беху врли, интелигентни, поштени људи, али једина им погрешка беше, да су видели само мрачне стране. Кад сам одрастао, све сам силе употребио, да се отресем песимизма и меланхолије; радосно гледах у живот и данас сам жив пример за благослов оптимизма.

Поштене мисли п жеља за добрим, увек ће поправити спољашње одношаје. То бива сасвим споро, али ће бити тако извесно, као што се сунце јутром рађа“.

: "Сега!д Сагећоп.

Духовни отров и против отров.

Пошто се бојимо, да се не отрујемо рибом, кобавицама или другим чим, пошто све болести кушамо отровом лечити, било то дифтерију, туберкулозу или кугу, то није лако дакле данас са идеом против отрова утицати на отров т. ј. лечити.

Ми се бојимо бацила и микроба, пијемо само филтрирану воду п дезинфицирамо наше станове, па ипак губимо из вида најопасније штетоноше, наиме: микробе у нашим мислима. Ми уштрцамо серум да чистимо нашу крв, а губимо из вида наш најбољи лек, право мишљење, које потиче из ћелије нашег мозга.

Стара је истина, да се мисли могу отровати, да мрачне мисли прече крвоток у мозгу, те тиме спутавају храну можданим ћелијама и нервима. Последица је отуда сасвим природна, наиме мишљење се ограничава, апетит се губи а снага опада. Страх, гнев, мржња и љубомора јављају се на човечјем телу, те могу проувроковати неизлечива дејства. Тако на пр. може човеку преко ноћи од великог страха и бриге коса побелити и дубоке боре по лицу добити. Мржња и завист изазивају опасне бољетице, жутица и џигерична боља јесу њихови верни пратиоци, а епидемије, које броје големе жртве, имају богату жетву. Страх доноси смрти богатију жетву, него што може то нанети најстрашнија боља, а код живих оставља вечита трага.

Професор Гатес, американски капацитет доказао је, да све грозне, гадне и непријатељске мисли трују крв врло опасно. Он вели: Непријатна осећања производе у човечјем телу опасна хемијска јединења, која могу врло штетно утицати на организам. Напротив фивичан и душеван мир повишава осећај љубави и расположење. Хемијски продукти могу се лако испоставити у зноју и лучењу,