Ženski svet
Ра
== ~
ПРОСВЕТА. ЗА АИ ТАНА Пољопривредни течајеви у учитељским лама. Садашњи кр. уг. министар просвете
шкогосп. Ђорђе Лукач, издао је паредбу, да се у свим државним учитељеким и учитељичким школама заведу повторни течајеви за мушке из пољопривреде. а за женске и практичну обуку у кувању.
КАДРА ВАН ава
Нова српска раделичка школа. Извештени смо, да се у Митровици (сремској) образовао нов женски одбор п да је исти саставио себи праза подизање ерпске раделичке школе у облику завода у Целовцу (Клагенфурту), где ће наше. ерпске девојчице добијатп упутства за ручне радове. Ову установу потпомагаће добротвор Петар Кулић.
(СПРОВНИ ЈА:
Српска женска гимназија. Изишао је указ Краља Петра, којим се отварају четир виша разреда женске гимназије у Београду, као наставак па постојећу Вишу Женску Школу. Тим је подигнута у Српетву прва велика гимназија за женску омладину, која ће без препреке моћи одатле прелазити на свеучилиште и се произвољној струци. (О тим је српека Краљевина Србија испредњачила Аустрији и Угарској, које имају оваке заводе само у приватном својству.
Уметничко-занатска школа. најбољи уметнцн Ђока Јовановић, вајар, сликари: Р. Вукановић, Марко Мурат п г-ђа Вукановићка удружили све са г. Клајићем уметником литографеким отворпше почетком 1905—6. године Уметничко занатеку школу. У школу ве примају питомци. оба пола и учиће одељено. надзор г-ђа Вукаповићк. Школарина је 15 дипара месечно, а школа ће ве поделити па елпкарески, вајарски и штампарске-репродуктивии одсек. Уписивање траје до 15. септ. о. г.
Дом за ученице средњих школа. Једно друштво госпођа београдских отворило је почетком ове школ. године дом за оне учеппце, које полазе Вишу Женску Школу, Женску Гимназију Женску Учитељску или тамошње стручне школе. У дому ће имата ти питомци ево препитање по умерену цену и имаће стручан и добар над-
вила
учити
Наши данашњи
и ове школске
Над женским питомцима ће водити
ЖЕНСКИ СВЕТ
ЕЛБЕ
УХ
Бр. 9.
и
вор у дому у до школе. За ову годину отворено је 20. места,
НЕМАЧКА.
Школа за служавке. Женско Друштво у Хамбургу (у Немачкој) основало је ових дана школу за служавке. Зграда је освећена п сад ће тамо, као и по другим варошима немачким, да се купе женска деца пз сиромашније класе, да се учеин вежбају за поелугу. Такве школе постоје и у Аустрији, колико нам је познато, у Целовцу (Клагенфурту) и Прагу (у Ческој), Таким школама радо поверавају родитељи своју децу, а одатле их радо и примају грађанске куће. На тај начин стичу и та деца лепшег угледа у друштву, него оне елужавке, што долазе са села без икаква упутства п спреме. Такву школу требало би и ми Срби, страно Добротворне задруге, да подигнемо у ком већем нашем месту, па би извукли из фабрика многу нашу епротињу,
можда заједнички еве ово-
а обогатили би је здрав-
љем, моралом п нашом крајцаром. ; |:
СТАРА СРБИЈА.
У овом делу нашег народа има данас 290 српских осн. нар. школа. Највише их има у косовском вилајету, а најмање у солунском.
ЦРНА ГОРА.
У Црној Гори изишао је нов закон о надзору основних нар. школа. По том закону престаје Главно Надзорништво, које је имало своје седиште на Цетињу, а заводе се обласна (среска) надзорништва. За та места постављаће се професори средњих школа и и учитељи осн. нар. школа, који су се одликовали својом педагошком спремом и својим лепим владањем. Овај начин ће зацело више утецати на просветни развитак и бољи напредак школске наставе.
У Црној Гори има данас 99 мушких и 6 женских основ. народ. школа, свега: 105. У њима раде 124 учиучитеља и 8 учитељица, свега: 132.
БАОО НА:
Бос. Дубица. Ово је малено српско место на Уни у подножју брда Козаре, али је пуно родољубивих Срба и Српкиња. У месту су Срби сами из својих средстава за последње четир године подигли нову цркву са 25.000 круна. Српкиње су основале Добробротворну Задругу и уписале се за члана у »Просвијету«, основали су пре две године и певачко друштво »Вишњић«, а сад се спремају да подигну нову зграду за своју основну нар. школу. На ту цел су скупили 316 круна добровољна прилога у првом свом састанку и обвезали се, да ће у току ове године драговољно дати још 9000 круна, тако, да ће идућег пролећа моћи приступити градњи те школе. Који људи тако схваћају просветни задатак и с толиким пожртвовањем га врше, јер има међу њима, који су по 1500 кр. обрекли да ће уплатити за ту цел у току