Ženski svet

Бр. 10.

нађе ју. Човек тражи кавгу да савлада свој гнев и растера бригу, а жена у незнатном трвењу и препирци умори се и ублажи. Од човечје предрасуде зависи његово душевно расположење. Ко непрестано мисли, да га вређају и узнемирују дабогме да налази увреде у свакој речи, те не може више живети без бриге.

Причао сам у пређашњим евојим чланцима о пепма. Једног, који је охоло и безбрижно на сунцу лежао, није га пико узнемиривао: другог, који је непрестано репом махао и умиљавао се, сваки га је ногом гурао. Тако је п са људима. Људи, који су поносити и имају самопоуздања, чувају их и ноштују и ако су кад и кад себични и горди.

Мислити о неудаћи, значи већ неудаћу створити. Доиста је боље пепомоћи се малим срествима, расположен и добре воље бити, те малу неудаћу, која неког задеси за себе задржати, него непрестано тужити се и уплакан ићи, и дати људима повода, да нам се смеју иза леђи. Никоме не причај своје зло, задржи само за себе, и оно ће нестати. Али ако о невољи, злу говориш, онда их сам сејеш, да ничу, да се у бесконачност развију, те покваре твој карактер и расположење.

Бог живи у свачефу. Све је интелигенција

Цело човечје тело је доказ о интелигенцији природе. Небројени атоми, који састављају тело човечје, и који су у свима тачкама најтачније на корист животних органа удешени, доказују ту тврдњу. Стога још у напред је искључена теорија, да смо постали из хаоса случајно помоћу безбрижно стварајуће моћи. Напротив ми смо резултат разумног промисла и оваплоћујемо врхунац највише интелигенције. Човечје је тело најчудноватија грађевина, која је створена и мора се претпоставити, да ту, у тој чудноватој грађевини вечита интелигенција има свој властити стан.

Дужност је наша да наше тело пажљиво и брижљиво негујемо, да остане достојно велике интелигенције. Ако је болестан какав наш орган, онда морамо кушати, да излечимо орган помоћу

ЖЕНСКИ СВЕТ

225. властите интелигенције, јер ми можемо здрави бити, ако спојимо интелигентне снаге свију органа. Тако на пр. срце, има властиту интелигенцају или моћ и куца потпуно без помоћи наше воље. Срце је пак тако еродно са средиштем духа, да реч коју треба да срце убрза, одмах и изврши, То су истине, које хиљадама година посгоје, а које хиљадама година осташе сакривене.

Шмамо у себи неограничене могућности, које посредују између способности мозга и интелигенције појединих органа. Наука је превидила нешто у физиологији човека, наиме енергију, коју је добри творац сваком атому човечјег тела дао. Опомињем свакота да се у случају оболелог органа ослони на интелигенцију истога, која је у томе да се чује и разуме.

Једна релиђија.

Ма којим путем ишао, еваки ме води к Богу. Велик је застирач, који нам је Бог застрђо, а лепе су му боје. Персијски.

Чист човек поштује сваки облик вере, и не види никакве разлике између високог и ниског, богатог и сиротог. Као небо, тако и он уступа свакоме места свога, и као киша помаже све да расте и успева. Буда.

Велики људи виде у релиђијама само мудроет, а ограничени духови виде само разлику. Хитески.

„је-ли овај човек странац или је од нашег колена“ 2 питају они, који немају љубави. Љубав гледа у целом евету само једну породицу.

Хитдостатски.

Небо је палата са многим вратима, те сваки може својим путем унутра унићи. Зар нисмо еви деца једног оца2 Христос,

Јарковац, јула 1905. Ђ. пл, Бота.

о о

Јесен.

Паде слана с ведра неба, Љуто рани шарен-цвет, Духну ветар са Дунава, Те ућутка тичји свет. Ништа не би зелен-листку

Ал' трепеће као клас, Београд.

Слушајући ветра песму,

И сурови његов глас: »Умри, умри, шарен-цвете! ... Ви, тичице, хајд на пут, За дан, за два, стићи ће вас

Зелен-листак, али — жут!« Јулија.