Ženski svet
20. ЖЕНСКИ СВЕТ
немачки, црквено-еловенески, а. по мало и мађарски и писао је чланке и расправе у евим старијим листовима. Био је две године и уредник „Школског Листа и четир године управитељ осн. нар. школа. Још пре 50 година написао је црквено-еловенеки и српеки буквар, а овај последњи Вуковим правописом, што је у оно доба било реткост. Но покрај све своје ве-
лике образованости био је одвећ скроман п што је год писао није ништа под својим именом изновио, па ни ове буквареве није издавао на јавност, него су и данас у рукоппсу.
Покојни је Димић заслужан члан и учитељ већ и за то, што је од петоро живе деце изучио и четворо посветио школи, учитељетву п служби народној. Нека му је вечан спомен!
| о.246), лом (О. 9 ___
БЕЛЕШКЕ.
ој о Цој
ПРОСВЕТА.
СРБИЈА.
Званични иввештајп Краљевине Србије псказали су, да је прошле школске 1904-5. године било у Србији 8 пуних гимназија са осам разреда, 7 гимназија са шест развреда и 4 гимназије са четир разреда, међу овима 1 приватна гимназија у Алексинцу. Даље је била 1 богословија (у Београду), 5 виших женеких школа, међу овима, 2 приватне (у Нишу и Ваљеву), 8 учитељске школе и то две мушке и једна женска (у Београду). На ово је придошао српски универзитет, којп је прошле годпне отворен,
Србија је обогаћена новом једном установом.
У недељу 6. (19.) новембра пр. год. отворено је свечаним начином Мало Позоршштае. Ово треба да је жива школа и очевидна настава за децу из основних народних школа и нижих разреда средњих школа. На тој установи раде од два месеца овамо београдски учитељи књижевник г. Михајло Сретеновић п налш познати драматург г. Брапислав Нушић п као што видимо и остварили су своју за-
_ мисао. А у том им је ишла на руку и влада и општина, београдска. Ова им је дала бесплатан стан у старом 60гословском вдању. Од ње су добили баш оно, што је најтеже било створшти за оваку цел. Тамо је сад подигнута бина и све што треба за ту установу, а представе ће се давати недељом и четвртком после подне од 3—5 сати. На првој представи био је п сам принц Павле и приложпо је 100 динара. Представу је отворпо учитељ Сретеновић, који је највише ва ту ствар радио, са сходним и лепим говором. За тим је ђачки оркестар одсвирао ва ту цел компоновану химну и онда се приказао комад, који је по школској читанци удешен и носи наслов: „Не бежи од школе.“ Стојана и Милана приказала су два ученика из основне народне школе: А. Јовановић п Д. ЈЕречаревић, п онај призор, како је рђаво прошао онај, што је бежао од школе, тако је лепо приказао Д. Кречаревић, да је натерао суве на очи осталој деци у публици. На завршетку је приказана жива слика: Како се крунише у Скопљу цар Душан и царица Милица.
Друга представа је одржана у четвртак 10. (28.) вембра пр. год. а на овој је приказано „Сеоба Срба“.
но-
Ми се надамо п мислимо, да ће ова жива школа много више утецати на душу и срце, на морал и свест него најбоља предавања учитељева. Само не треба да се претерује и да се сва пажња дечија привуче једино на ову страну. Осим тога треба да су ове посете бесплатне пили по врло умерену цену, да могу пмати приступа сва школска деца.
Нов српски проналазак. Г. Бока М. Станојевић, професор на српском универвитету у Београду, пронашао је справу, којом се одбија гром на електричним мрежама н дугачким електричним линијама. Пре две три године пронашао је исти професор неку врсту фотометра, којом се мери снага електрицитета. Оба проналаска примила је француска академија наука у Џарпзу и онај први је 8. новембра пр. год. објавила у своме органу. За нас Србе је то дично а за г. Боку М. Станојевића похвално.
ЧЕСКА.
Ове године навршиће се 25 година, како је основана међу Чесима Школска Матица п сад се већ спремају браћа Чеси, да ту годину прославе новим и знатним приплозима на потпору својих школа. Поред ове установе постоји тамо п Школски Савез за исту цел, коју је основао чески великан пок. Ригер. Из Школске Матице пздржавају се данас 88 јавне народне школе, 60 завода за сирочад и 4 средње школе. Према садањем стању овог завода обучава се п васппта 12.000 деце ческе у духу ческе народности, то би све пропало морално или се изгубило у туђини, јер те школе дижу се махом у оним крајевима и општинама, где је чески народ помешан с туђинцима, или где раштркано живи. Овим начином очувало се ческом народу за минулих 25 година стотине хиљада деце; а ми Срби подипжемо штипендије за 2—8 ђака и остављамо на то десетинама хиљада, док нам св. савски фонд п епархијски школски фондови, којп су намењени за оваке цели, не примају годишње ни стотине прилога. Ваља п ми, да се од сад више осврћемо на ове установе а са стварањем штипендија да престанемо.
~
ЗДРАВЉЕ.
= Чувајте се од опојног пића (алкохола). Шесет девет француских лекара издали су прошле године, у француским општинама објаве овог садржаја: „Да би се сачувало народно здравље и очувала народност ми потписани објављујемо следеће: 1. алкохол је у свима облицима отров; 2. алкохол не снажи и не загрева човека, а слаби му радљивост п отпорну снагу чак и противу лакших 6олести; 3. алкохол изазива многе смртоносне болести; 4. обично употребљавање алкохола, ма то било и у најмањој мери, води пијанству; 5. алкохол је шкодљив не само за човека, већи ва његово потомство; већина алкохоличарске деце страдава од епилепсије (падавице), конвулсије, хистерије и других болести; 6. употребљавање спипритуовних пића, ради појачања апетпта, уврок је сталном слабљењу здравља чак и код оних лица, која никад нису била пијанице; Т) алкохол скраћује човечији живот, води превременој старости п ствара погодно земљиште ва развијање туберкулозе п других болести.“
~, ~
ЗА ДОМАЋИЦЕ.
Добра храна за живину. Наше домаћице ваља сваку прилику да употребе, како ће што јевтиније пехранити своју живину, па зато им износимо овде напомене „Тежака“, чиме се може добро п јевтино исхранити живина. Тако на пр.
За голубове се препоручује као врло добра храна: прекрупа јечмена и од буковог жира.
За гуске ч тловке (патке) псецкана мрква и репа.
У води пак за пиће ваља давати истуцаног дрвеног угља, јер добро дејствује за варење хране.
Дшива а -љ дола Ли а ____---_ пиле ___ла