Ženski svet

У Новом Саду, 1. априла 1906.

МЕНСКИ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ХИ.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ; АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал.

о Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се на уредни- ~

штво Нови Сад (ЏјузаеК).

Цена: на годину 3 круне; за Србију 3'/, динара. За све остале земље 3'/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

" Свиларска радиност у 1905. години.

У доба, када се са земљишта „богате“ Угарске хиљадама расељавају бедни становници јој; у доба, када нам парохијска статистика наша износи жалосне податке, да је у појединим нашим општинама више умрло, него што пх се родило; у доба дакле опће економске кризе: двоструко нас теши извештај о брзом напредовању нове једне пропзводне гране, новог рада и зараде у нашим крајевима. Крајем 1905. год. издао је наиме Пал Безереди, управник свпларске производње у Сексарду, извештај о пропзводњи свиле у Бачко-Бодрошкој жупанији. Како је та врста рада напредовала у нашој домовини, најбоље се види, када се сравне ови бројеви: 1879. год. добили су производници целе државе за чахуре свега само | 618 К, а свиларски привредни радници 1,782 К; 1905. пак примљено је за чахуре 3.447 862: 86 К, а код привредника тога рада 1.700,000 К — укупна зарада пак за све то време достигла је своту од 65.985,206'60 КЕ.

За нас Србе је особито утешно у томе извештају, што се потврђује, да се та врста производње најбоље развила баш у оним крајевима, где нашега народа највише има. На првоме месту у целој држави стоји наиме Бачко-Бодрошка жу-

панија, у којој је самој од 1880—1905 примљено 14,671.495'80 К, а само у 1905. год. 1.042 13974. | за производњу чахура, дакле скоро трећина свега прихода у целој држави.

Напредовање свиларства зависи наРЕН много и од броја дудова дрвећа, потребнога за псхрањивање свилених буба. Отуда је п у Бачкој, у новосадском срезу, пропзводња чахура била највећа, где су производници примили 155,608 К само у 1905 год. али су имали 25,884 дрвета, док у осталим срезовима не достизаше број ни 20,000 комада, а у целој жупанији беше 198, 561 дрво.

Из истога разлога стоји на другом месту у целој држави 'Торонталска жупанија са 127,311 дрвета, а са 627, 418 К прихода у 1905. год.) на трећем месту је Тампшка жупанија са 80,808 дрвета, и са 412,905 К зараде; и на четвртом је месту рана Северпнска жупанија са 82,086 дрвета, а са 231,002 К прихода у 1905. години,

Као што се види, све су то баш оне жупаније, у којима наш народ у највеЋем броју живи, те се п онако сумарно даде закључити, да се пи наш народ већ у велико бави тим радом.

Но то се још боље види, када погледамо поименце она места, у којима је сви-