Ženski svet

и и:

74. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4.

ларство најбоље напредовало, и то у Бачко-Бодрошкој жупанији:

највише је производника и прихода било у Жабљу — 1010 са 81,261 К прихода —, а у десет најнапреднијих места те жупаније иду још: Чуруг, Сомбор, Кпсач, Петровосело, Стара Паланка, Каћ и Мохол;

у 'Торонталској жупанији на другом месту је Омољица са 621 производником и 16,829 КО зараде (више је само у Дебељачи — 20,042 К), а у десет најнапреднијих места иду и: Црепаја, Долово и Опово (готово чисто српска места);

у Тамишкој жупанијп на првом месту стоји чисто српско Баваниште са 126 производника, а 19,021 К прихода; а од најнапреднијих места само два нису серпска, а у осталима свуд има великп број Срба, а та су: Мраморак, Ковин, Делиблато, Врачевгај, Кусић, Варјаш и Паланка; напослетку пи у Крашовско-Северинској жупапији на другом месту стоји Стара Молдава (преко 2000 Срба), па међу најнапреднијима је и Соколовац, Ке. нигегнад п Белобрешка, где има и пашега народа.

Амо иду још у Барањи: Дуна-Сечуј такође на другом месту од десет најнапреднијих општпна са 42 пропзводника, п 1,676 КЊ прихода, а у тих десет места пду и Мохач п Шпелуш; у Арадској жупанпјп је тако месго Арад са Арад-Гајем, у Шомођској Сигетвар,а у Чападској Батања п Надлак.

(Осим наведених напредовало је свпларство и у другим српским местима Бачке жупаније, тако у: Лалићу, Пипвппцама, Кули, Старом Бечеју, Сентомашу, Турији, Чебу, Доњем-Ковиљу, Гардпиновцима, Мошорину, Шајкап-Септивану, Вилову, Кулпину, Старим Шовама, Пирошу, Деспот Сентпвану, Старом-Спвцу, Госпођинцима, Чуругу, Надаљу, Ђурђеву, Ади, Мартопошу, а негује сену осталима.

Поименце су највише зарадо имали, судећи по имену, овп Срби: у Стапару Јован Мрђанов (90 К), у Бикићу Игњат Панчић (111 К), у Даутову Јосиф Ала-

дић (148 К), у Горњем Сентивану Фрања Бабић (62 К), у Сантову Јула СОтракића (108 К), у „Бофанима жена Јована Јакшића (69 К), у Дероњи Јела Жипвкова. (70 К), у Лалићу Катица Крњајчева (82 К), у Брестовцу Мита Симић (81 К), у Вајској жена Игњата Спмоновића (84 К), у Старом Врбасу Мија Марић (115 К)у у Сентомашу Јела Радовића (88 К), у 1урији Анка Рајића (99 К), у Обровцу Мпилица Радивојкова (85 К), у Старој Паланци Аврам Крстић (128 К), у ДеспотОентивану Лука (2 Д—) Трњак (118 К) у Плавни Ката Видаковића (94 К), у Џарагама Тоша Петровић (8: К), у Силбашу Аца Голубов (140 К), у Доњем Ковиљу Јелена Гојкова (101 К)у Гардиновцима Ђока Ђурђев (130 К), у Горњем Ковиљу Урош Љубић (109 К), у Жаћу Персида Путникова (189 ЖЊ), у Мошорину Спма, Матеаш (2) (121 К), у Вилову Игњат Ћурчић (187 К), у Мотолу Марко Ћпртћ (92 К), у Старом СОивцу Стеван Стојаков (96 К)), у Чуругу Шандор Ппрошки (189 К), у Надаљу Илија Бегечки (95 К), у Ђурфеву Мпхајло Олеар (2) (140 ћ), у Жабљу Персида Папић (112 К), у Љегечу Мара Лађарчева (181 К), у Старим Шо. вама Перса Ристића (97 К) п у Сомбору Пеја Стеванчев (120 К).

Најзад у новосадској свилари, где много наших девојака ради, пеплаћено је 1905. год. 122,600 К, а од 1885—1905. 2.619,188 К, тако, да са опох још 3.205,169 К, која је свота исплаћена 1880—1905 на стаппцама за размену чахура и пзвоБење семепа (јајаца), износи укупан приход па вемљашту Бачке до данас свега 20.495,797 К, дакле јогл ближе '/; целога прихода у држави.

Ту важност неговања свилене бубе попмају све више и власти п наш свет, те од 12 дудара у Бачкој 7 суу местима, где наш народ живи: у Петрову Селу (2672 [0 хв.), Сентомашу (8'/ јутра),

Парагама (500 [0 хв.), Каћу (1 ј.), Тите-.

лу (1 ј.), От. Футогу (2 ј.) и Новом Сивцу (400 хв.); а од 654 јавна предавања одржана у корист неговања свилених буба у целој држави држано је 17 у Бачкој у нашим местима, у: Дероњи, Фелдварцу,