Ženski svet

и ППИ а а 7 КИН

те Ш

ЕН

86. ЖЕНСКИ СВЕТ

је притекла у помоћ овоме беднику. Кад је дошла кући причала је мајци са највећим задовољством, али ју је и молила да о томе никоме ништа не говори.

И опет је освануо дан, кад су примали посете. Драгољуб, који је био редован гост, дошао је раније само да би могао који час говорити са Добрилом насамо, и та му се жеља испуни. У разговору рече јој:

—- Ви ваљда и не знате, госпођице, да сте ових дана били предмет дивљења и —

—- Каквог дивљења; — запита га Добрила.

—- Био сам у неком друштву, кад нам је неки господин причао, како сте притекли у помоћ слепом просјаку — —

— дх, молим вас, немојте о томе говорити —- прекиде му брзо реч Добрила, — ја нисам то учинила да ме ко хвали, већ што сам сматрала за дужност немоћпоме пратећи у помоћ.

— Алџ, госпођице, ппак та пажња 6 ваше стране заслужује похвалу; то је зпак да вам је срце нежно, а душа племеншта, Па сам помпелио: благо опоме коме једпом поклонпте то срце!

— Ех, којешта !

— Како, госпођице2 дар ви узимате то тако лако, Мислим да тако осетљиво срце не може дуго остати а да кога пе заволи.

= (), ја и сад волим, господине.

— биља 2 А кога 2

—- Па моје родитеље, волим музаку, певање, волим цео свет!

— Охо, то би било сувише! Ваљда ипак у том свету има некога кога мало више волите 2

Бр. 4.

—- Ја вам и опет кажем: волим цео свет, јер он ми изгледа као нека башта, у ком је пуно свакојаког лепог цвећа. Истина, ја ружу највише волим, али се бојим баш њу да узберем.

— Тако! А зашто се бојите2 — Смешећи се запита је Драгољуб.

—- Бојим се да не избодем прсте о њене бодљике! Осмехну се ђаволасто Добрила.

—- Ви сте сувише пажљиви, госпођице Добрила. У осталом, кад се тако бојите, бирајте други цвет.

—- А зар у цвету не би могла бити каква зоља, која би ми још већег вреда нанела 2

—- Заиста, госпођице Добрила, ви имате духа! Па добро, хајте заједно да бирамо цвеће, ја ћу

вам помоћи —

— 0х, опростите господине, упаде му она брзо у реч, — ено већ долазе гости; морам вас оставити.

И одјури брзо удругу собу, у сусрет гостима.

Драгољуб погледа зловољно за њом, и опази како се љубазно здрави са госпођама, њиховим кћерима, и са младим људима. Он воли Добрилу, али се и љути што не може да схвати њен карактер. По некад му се учини као да му је паклоњена, да му поклања највише пажње, па паједанпут се разочара кад види да је и према другима тако љубазна. Па и ако је уверен да она то не чини ни из какве кокетерије, ипак постаје саревњив и зловољан, јер му се чини да он више за њу и не постоји. Тада би је чисто пакосно погледао а при поласку стегао би јој руку тако

да би је заболело. (Наставиће се).

оба

Госпођици Н.

Мамна срца похлепнога Грамжљиво се на ме пусти, К'о невјешта погоднога

Да м' уграбиш у чељусти.

Твој ме поглед вара, слади И ласкавост силно вуче, Ал' срце ми нешто хлади И ријечи ми не извуче.

Остави ме, ти на миру, Од љубави још не живим, Не видим је у свемиру,

Цетиње, 1891.

(оу

Па гдје дивну да подњивим 2!

[06

Ђ. Шпадијер.

Ф)