Ženski svet

пи——ијбштољ – == соло - - те ло— пили вале

100. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр: 5:

По околини Душанова Сереза у Маћедонији.

— Из путописа Ивана Иванића.“) —

Град Серез у Маћедонији је од вајкада имао свој велик округ. Тако је било и за време римске, византинске и српске владавине источном Маћедонијом, па тако и сада, под турском управом. Било је пак и времена, када се овај округ није звао »сереским«, већ је био саставни део »Теме« (округа) Драговићског (по досељеном српском племену Драговићи), коме округу није било седиште Серез, већ му је главни град био Меленик (Мелник). То је било за време византинске владавине крајем М!. века.

У књизи Константина Порфирогенита о областима византијског царства, која је писана између 950—952. године помиње се струмска област, која је у ствари сереска област у ширем смислу те речи, јер су у њу улазили и крајеви на доњем и средњем току реке Струме. Сам пак град Серез и приморски градови спадали су тада у прву тракиску област.

Ст. Новаковић у својој узорној расправи »Струмска област у ХМ. веку« (»Глас Академије ХХХМ!«), на коју нарочито упозоравам оне читаоце, који се овим делом Маћедоније интересују, износи слику целокупне сереске области овако:

»Та је област хватала целу средњу и доњу долину реке Струме од јужне стране Рила, па на ниже заједно са сереским пољем и Приморјем орфанског или рендинског залива; по том целу водопађу реке Месте с Приморјем јужно од Драме и око Крстопоља; даље приморски крај око Ксантије и Мосинопоља (Ђумулџине) до границе приморских водопађа на северу; по том крај међу десном страном Марице, Мосинопољем и морем, који је на север хватао до северне

границе морских водопађа или до јужне границе области Дидимотике.

»До Х. века сереска област носила је обично име Струма (»војвода Струме«, т. ј. сереске области, који је по чину био старији од солунског војводе и грчки се звао »Стратигос Стримонос«.) Јединство те сереске (струмске) области, одржало се и пошто је Серез узео Душан. Из повеља манастира св. Јована Претече код Сереза, виде се опширније саставни делови сереске области, у коју су улазили и градови Мосинопољ, Христопољ или Крстопољ (српски »Морунац град, ректе Христопољ«) и други градићи северно од Сереза у планкни; Врунду и Трилису. У повељама поменутог манастира има једно писмо цара Душана Рајку (синовцу Момчиловуг), кефалији Врунда и Трилиса. Развалине градића Врунду постоје и данас близу варошице Горњо Броди, која се зове још и Врунду. Градић тај добио је име по свој прилици од планине Врунду (Чајирли Балкан) на којој се и налази. Земље на десној страни реке Струме до ушћа њена, држао је Хреља, властелин Средње Струме.

Под војводом Момчилом налазили су се крајеви источно од Сереза, Струме и Драче, дакле простор од Струме, к доњој Марици и Тракији. Момчилова престоница била је у Ксанти (сада Скече), источно од Драче.

Као што је познато, ова је област још пре Душана била извесно време у српским рукама. Становништво сереске области било је од вајкада српске народности. Од Беласице планине до Сереског поља па све до Мелника населило се српско племе Сираковци (Рунхини). Аризвановци се населише око језера Буткова (Буда-

#) Доносимо овај извод из великог дела нашег сарадника Ивана Иванића »Маћедонија и Маћедонци« (1. Опис земље и народа). — Књига ова, о којој се критика повољно изразила, изашла је сад у Београду у издању Браће Савића, има 312 страна великог формата са 43 слике Издање је врло луксузно а стаје 6 дин. — Препоручујемо ову књигу. Ур: