Ženski svet

управе над Далмацијом, а нарочито у време, верске борбе, римске цркве са православном, — ова ме је ствар толико заинтересовала, да сам га умолила да ми то објасни, е да ли је то историјски фактр кад и како се то деша зло. А занимаће свакако и моје сестре Српкиње и читатељке »Женског Света« те сам предузела, да упознам са овим важним и жалосним догађајима оне читатељке, којима ово још није. познато. Ево каква је историја и постанак назива »моста уздисаја«, у Млетцима: и А ждевој тамнице и звале са »роги« (бунари). __Ко је био осуђен на робију у те тамнице или бунаре, тај није више Божијег сунца видео. Ћелије уске, тамне,

_ даскама патосане тако, да би се чуо

сваки покрет тужнога. При дну тих тамница била је спра-

___ва нека тако постављена да се одсе-

чена глава несретнога кроз нарочити један отвор одмах у море срозала, а по том би и труп у море бацили. Ко

би у те тамнице био одпраћен, морао.

је прећи преко тога моста — који је палачу са тамницама везивао. Осуђеници би се на томе мосту

__ заустављали, погледали плаво небо и

Божије сунце, које никадг више угледати неће -— заустављали и уздисали, одакле је тај мост и добио име »мост

_ уздисаја«, име кога се грозимо, сећајући се, колико њих невиних туда пролажаху, да никад више не виде белога дана.

Па док је Далмација вековима стењала под игом млетачких господара, беснио је верски фанатизам, те су «виђенији и одлучнији православни Срби« тужени бивали као »опаки јеретици« или »неверни поданици«, и бивали су одправљани на галије у Млетке на »суд ТрОЈЊИА. или »сенат десеторице.« |

Беч, у очи св. Аргамнгела, и: „атмла 19025.

ЖЕНСКИ СВЕТ

палачи налазиле се

Бр. 9. Процес је био врло лак и брз. Са њима у бунар.

Године 1797. разјарена светина јурнула је у те бунаре и запалила тамнице, јер су — као што рекох — биле патосане даскама. Једно крило у бу-

нару остало је неизгорено, а то беше

Ћелија у којој је лежао један свештеник, кога су »пријатељи« издали. И тај је свештеник успео, па је на једној

дасци написао ове речи: »Рав! ат!с! 1 гџагај Тао, е да! петуст пл еџагЧего 10«, Т. ј. »нека ме Бог сачува од

пријатеља, од непријатеља сачуваћу се и сам«. Ето постанка тој изреци.

И овај натпис није изгорео у тим бунарима, и. данас се још види. То је у кратко разјашњење »моста уздисаја«, а даље вели ми уважени пријатељ, да човек својим очима то види и од чичерона чује за ужасе, за које они причају о тим местима, претрнуо би од страха.

Кад помислимо, колико су наши прадедови, на све стране и од разних непријатеља гинули вековима »за крст часни и слободу златну«, не можемо ни замислити, колико им дугујемо благодарношћу, признањем и сећањем.

А кад помислимо, да има крајева, где наша браћа и данас падају као жртве за веру и народност своју, од руку бесних крвника и душмана имена српског, увидићемо живу потребу, да »слогом, пожртвовањем и љубављу допринесемо'и потпомогнемо ослобођењу наше јадне браће, која толико у нас »са правом« очи упиру.

Показало се, да су српске сестре и њихове задруге, на свој начин и колико им силе допуштају — прегле, да малом својом потпором, колико толико помогну, а на меродавним факторима »српске мисли« је, да и они своје учине, на које их невино проливена крв наших прадедова и браће опомиње. |

Вукосава.