Ženski svet

Десетогодишња прослава Добротворне Задруге Српкиња Сомборкиња.

На Ваведеније гтрошле године прославила је Добротворна Женска Задруга Сомборкиња своју свечарску славу, а с тим у вези и успомену на своје оеновање, које се је равно пре десет година на исти дан овде у Сомбору догодило. Ова двострука еветЕсовина ове честите Женске Задруге увеличана је била до ласком српске родољупкиње и покрета чице оснивања Женских Задруга у српском народу, госпође Савке пл. Суботићке, која је као почасна чланица те задруге дошла у очи тога дана у госте Сомбору. Чланице управног одбора са часништвом извезоше се у понедеоник пре подне на дванаест кочија на железничку станицу у сусрет својој жељеној гошћи. Возом од Новог Сада стигла је госпођа Суботићка тамо, те су је чланице у свечаној поворци елегантних кочија допратиле до куће задружне председнице, госпође Даринке Поповићке, где су јој се приказале и поздравиле. У пет часова по подне био је скуп управног одбора и часништва у гостољубивом дому председничином, где је сервиран чај и где се провело у неутегпутом разговору и весељу до 8 часова у вече. Сутра дан, као на дан саме прославе присуствовале су чланице Задруге на служби божјој у саборном св. ђурђевском храму, где је умилно појао мешовити збор учитељске школе. После службе божје одржано је свечарско славље у дворани православне српске основне школе, која је за тај случај спремљена и српским ћилимима била украшена. На прослави су искупљене биле све чланице и многобројни гости, даље младеж обојега пола и чланови занатлијске певачке дружине. Прослава се састојала из два дела: из свечане скуиштинске седнице и из свечаног водоосвећења и резања славског колача. Свечану је седницу отворила председница бл. гђа Дарипка Поповићка кратким говором, поздравивши присутне добродошлпцом, а за тпм поздравпвпш велеуважену гошћу, гђу Савку пл. Субо-

тићку, којој је присутна публшса бурно и одутпевљено клицала „Живела !“ 110 отварању седнице прочитао је задрузин тајник г. Ст. С. Илкић извештај о стању и раду Женске Задруге за потоњих десет година овог садржаја: Социјологија нас уверава, да за остварење и напредак једне идеје или установе нису довољни чисто субјективнп психолошки услови, већ да за то потребне и друге чињенице, које стоје ван домашаја људског располагања, но које јако а често и врло одсудно утичу на вољу и делатност људску, те тиме пресудно одлучују, да ли ће се ова или она замисао, ово или оно дело остварити, развити, напредовати и плодоносним постати, или ће се пак одмах у зачетку своме затрти II загубити. Ову другу и одвећ важну чињеницу, која утиче на регулпсање људских одношаја и установа, по хришћанском схватању нашем, називамо ми Промислом Божјим, а утицај њезин налазимо или у непосредној манифестацији тога Промисла или у разним природним законима, а понајвише у природном закону еволуције. Утицају тог природног закона еволуције подложна је била и идеја једнакости и равноправности женскога пола са мушким и иа њој основана, њоме обусловљена јавна и самостална активност женскиња у друштву. Поменути закон еволуције захгевао је много времена и много кулгурних тековина за усвајање и остварење поменуте идеје, чиме ју је само подигао и узвисио на степен најлепше и најузвишенпје савремене културно-хумане тековине људсгва, Наведена општа напомена, може се применити и на наше местне прилике. И нашем сомборском српском друштву потребно бегае доста времена и нужно му беше просвећених прегалаца, да у својој средини види остварену једну врсту женске јавне делатности у облику благотворне установе добротворне женске задруге. Још назад томе десет година просвећеним сомборским Српкињама беше неприступачно тако рећи свако јавно

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1