Ženski svet

Дете среће.

„Ко се на Божић роди биће сретан . Тако веле жене, које су посвећене у тајне звакова а предзнакова будућности. „Ово не ваља оно не ваљаТ Свакој речи оне знају неки особити значај придодати. „Тако ме тоједи, да не знам шта бих са сујеверним женама урадила I ', повиче љутито тетка Мара, која ми чегаће долази и свакада по нешто занимљиво прича. Ево чуј, па суди и сама, да ли имају смисла празноверија; ово сам баш ја доживела. Истинити догафај ћу ти данас приповедити. Пре много година оженп се мој брат Иван и то врло добро, јер ми сна беше племенита, пнтелигентна и добра ду ша. Тек треће године, баш други дан Божпћа, роди им се син Предраг. Радост младих родитеља и целе родбине беше превелика. Међу осталим сродницима беше и тетка Јеца присутна, којаје истина врло еујеверна али и добра срца била. „Децо, запамтите добро, то се дете на Божић родило, то је „дете среће“! говорила је тога вечера са сузама и гласом „мудрога пророка“, тетка Јеца. Како је наша ерпска интелигенција од иновераца већ одавно приевојила обичај, да окићеном јелком украси божићни сто, то се идућега божића родитељи надметаху, ко ће више и лепоте стварчице сребрним жицама еа јелку привезати. Запалише и свећице. Тетка Јеца која нарочпто на „први рођен-дан а малога Предрага дошла беше, узме своје љубимче у наручја и однесе га до накићене јелке, која трептијагае и сјаоте, тако, да је „дете среће“ клицало и ручицама пљескало од радости, видевши онолику светлост и лепоту. „Види, види, злато моје, тако сјајан и светао ће цео твој живот бити! Озарен благословом божјим, јер ти си „дете среће и !- тепаше усхићена тетка Јеца, дижући чешће Предрага у вис према украшеној јелци. „Та пазите тетка Јецо, ето јадноме

Даринка Буља.

детету сав носић врелим воском са свећица укапанК повиче преплашена мати и узме дете к себи. Ништа рано, намажи чистом машћу, проћи ће, — та он је ~дете среће“, не сме му нигата бити; рече уверавајући тетка Јеца. Оамо што је Предрагу доживотно танком црвеном пругом, остао жигосан нос. Када Предрагу беше четири године, играјући се с децом, падне несретно, разбије чело. И ту белегу је „дете среће а носило целога века. Дође и седмми Божић, мали Предраг уседне на коњичка, што му га „БожићБата“ донесе, да по обичају српскоме исирати Божић. Падне с коња, и тек после дугога боловања, остаде жив, но. хвала Богу без икаквога жига. Дође време;дадоше „дете среће'у кадете. Свргаи и војну академију, испите све сјајно положи и баш лицем на двадесети Божић, би одликован шаржом „лајтнантаД Не рекох лц да је наш драги Предраг „дете среће а говорила би непрестано, већ остарела тетка Јеца, која на скоро седамдесету годину навршила беше. Од 22 год. постаде срећом, наш Предраг и „оберлајтнантС Родитељи не знађаху чиме да образују и изненаде свога једннца. Отац му купи нову врло скупоцену пушку. Приреде грандпозно забавно вече у почаст Предрагу, који исте године о Духовима, на допуст, кући доотао беше. Цела кућа плива у мору радости, нисам ти у стању сву ону лепоту, којом су дворане декорисане и столови украшени били, описати. Пошто сам и сама сваком таком приликом, као гошћа била, то ти могу рећи, да се по целој околини, о богатству и помпи те забаве причало; - рече живо приповедајући тетка Мара. Шта је даље са Предрагом било?! ■ — Запитам несгрпљиво приповедачицу. Е, шта је, чућеш; настави са сузним очнма тетка Мара.

Б Р- 2. ЖЕНСКИ СВЕТ

35