Ženski svet

После вечере дође ред и на нову пушку, коју Предраг хвалећи се гостима, и пуцањ врисак а „дете среће“ сав крвљу обливен лежаже сред сјајне дворане. Поштедићу те дете моје, са описивањем те грозне сцене и тужнога призора, у који се одједном претвори весеље и забава, рече јецајући тетка Мара, Јадни отац искупи све лекаре што је могао, држе консилиум, нема помоћи, рука се мора ампутирати, иначе ће »бранд« ударити, јер је кугла кост на десеој руци над лактом сву измрскала. Несретна мати из несвестице у несвестицу падаше. А тетка Јеца се непрестано вртела по целој кући запевајући, наричући, самас ебе па и остале храбрећи, речима у које валда и сама већ сумњаше. Неће, рано моја, не сме умрети I Та он је „дете-среће“! Па ма и са једном руком, само нека је он нама жив и здрав, чедо моје, биће, он још срећан! Предрага „анаркотизираше“ и срећном операцијом спасоше лу живот. Када је к себи дошао, јадник, нагло се маши десној руци и ое, несреће, она беше сасвим из рамена ишчуиана. Поново се онесвести и не дође к себи до другога дана. Тек после три месеца се беше физично опоравио. А душевно?! Сиромах, више од године дана се не могаше са својом страшном несрећом помирити. Хвала вештини и проналасцима, који су и у томе до савршенства доптли, те Предраг доби десну руку, механизам веihto хгреташе, да i-го не знађаше за несрећу, не би веровао е није жива рука. Но, он је се јадник гнушао, и само када би морао, употребљавао је вештачку руку, Краљга је „диспензирао а сваке службе, ~дете-среће и , као статиста, служио је само за параду. Бегае ванреднога стаса, као рођен за официра; и иначе обдарен душевним врлинама, задобије срце, богате лепотице Олге пл. Зарић, и вери се са њоме. Партија са 900.000 круна; можетп мислити сензације у целој околини. Сада тек да си видела тетка Јецу! јпжо је победоносно клицала: кажем ја ~дете

среће“! са једном руком је истнснуло, толике богате просиоце из седла!! Би одређен и дан сватова... Четири дана пре венчања приреди Предраг, опроштајно вече. Искупише се сви пријатељи и другови, но пре но што ће наредити да се вечера донесе на сто, рече да му дозволе, да само на тренут отрчи својој вереници, те да одужи своју у то време уобичајену посету. «Иди, иди сретни верениче, бар ћеш нам после расположенији бити, али нека ти момак осветли преко степеница“, викаху пријатељи за њим. Ах не, не, није потребно, нисам деге, одговори им весело смејући се и одлети. У ходнику полумрак, тек по гдекоји зрачак из осветљене дворане допираше. Брзим корацима до степеница, и ко левом руком магаи се за ограду, никако да је напипа, нагне се нестрпељиво jom више напред, и изгуби равнотежу, врисак потмуо тресак • i. :ве се утиша. Са другога кра : гадника, чују се троми кораци, нап . ога „хаусмајстера“ истога хотела, који полугласно мумлаше: „Еј —■ еј матора главо, опет си се закаснила са палењем лампа! а подрумска врата канда ниси ни затвориоХ Уиали лампу једну па другу и стиже до степеница, и надвиривши се у подрум, угледа сабљу где се светли и по оделу позна несретнога Предрага. „Јесус Мариа унд Јозеф“, хилфе хилфе! —унзер шенер хер оберлајтенант ист им келер гефаленС дераше се запрепашћени Ханс. Сва господа и официри истрчаше и __ угледају ~дете среће“, где са скрханим вратом сав у крви, мртав лежаше. на дну подрума. Огац му се убио од жалости, а јадна мати свисла за сином и мужем. ~Ето кол’ко вреде гатке и бапска про рзцања о будућности и срећи јој!!“ заврши јецајући од бола, добра тетка

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 2