Ženski svet

Бре Та

је тако она у свету прва женска, што је својим личним заслугама стекла племетво. Кад је сахрањивана, пратило ју је цело грађанство лондонско, а понајвише сиротиња, која је од ње имала, свој ужитак, и народ ју је са тога звао мати сиротиње. Једина јој је погрешка била, што се у својој 67. години удала за свога личног секретара, неког Американца, који је био од ње 80 година млађи.

ЧИТУЉА._

т Катарина Бањанин, мати уредника „Орбобрана _Уу Загребу, члана срп. нар. цркве. 64бора и Хрватског земаљског сабора, упокојила се 19. марта (1. априла) о. г. Беше примерна жена, добра мати и вредна домаћица. Нашем дру“ гу изјављујемо своје саучешће, а покојници довикујемо; „Јака ти црна земља била!

+ Јелена — Ленка —- пок. Ћирије Николића, негдашњег трговца из Пожаревца (Србија) преминула је 9. децембра, а сахрањена 4. петор месеца 1906. год. уз велико саучешће тамошњег грађанства. Покојница је била добра Српкиња п нежна мајка. Била је дуго година претплатница нашег листа и редовна чланица пожаревачке подружине Кенског Друштва од постанка јој. Ову хуману установу је морално и материјално потпомагала и била је вазда добра и дарежљива према спротињи. „Лака јој прна земља била и вечан спомен међу нама!

+ Љубица Р. Стефановића. Наш пријатељ, Ђорђе Р. Стефановић. угледни грађанин сентомапен и млогогодишњи управитељ овн. нар. школо у овом месту, бивши члан епар. школ, одбора ит. д. изгубио је 26. марта (8. априла) о. т. звоју добру и верну супругу Љубицу, у 61. год. живота, нашу давнашњу претплатницу и од постанка чланицу тамошње Добротворне Задруге Српкиња, која је више година заузимала у тој задруги и почасна места. Беше мирне и питоме нарави и изврена домаћица. Нека прими наш пријатељ п наше саучешће, врлој покојници нека је вечан опомен !

т Ђока М. Поповић. После дуге п тешке болести упокојио се и вредни књижар, обраговани трговац пи угледни новосадски грађанин ока М. Шоповић, садруг старе п припознате овдазиње фирме: Браће М. Поповића, која је са својих мдогих књижевних издања, са својих млогогодишњих и млоговрепих календара, са својих издања Матице Српеке, растуривањем пр квених утвари, светитељских и историјских слика далеко чувена, а прочуо ју је мо по свету разгласио сад пок. "Ђока М. Поповић. Његовим прегалаштвом, његовим подузетним духом, његовим неуморним радом подигао је и дао полета, тој разгранатој врпекој трговачкој радњи. Често пута се тој фирми и замерало по нешто особито од стране књижевника, али, кад 00 узме, да је та фирма млого припомогла, да се у нашем на“

- установе.

ЖЕНСКИ СВЕТ 91.

роду прошири читалачка публика, да се пробуди љубав за читање и да бе из српских домова уклоне којекакве накараде од светитељских слика и заведу слике у духу српеком и православном, онда се мора признати, да У том побол“ шању има највише заслуга пок. Ђока М. Поповић, За то и велимо: Бог да му душу провти! Вечан му спомен!

+ Лука пл. Бајић. У Бечу има још неколико сталних српеких породица, поглавито трговачког сталежа, који се одселише тамо трговине ради. Ти Срби нису заборавили на своје порекло, него ву у туђини постали још одушевљенији поборници ерпске мисли п толико су радили, да су основали тамо срп. црквену општину, подигли веби пркву п школу, а жене им основаше Добротворну дЗадругу Српкиња, те у том духу јачају и свој подмладак, Један од тих завлужних и виђених Орба трговаца, који се пре 30 година пз Митровице Сремске одселио У Беч и основао тамо своју породицу, био је и пок. Лука тл. Бајић, који је тамо премипуо 11. марта о, г. У 68. г. живота, Вечан му спомен!

ПО Мијо Дугоња 1 И Мостар варош изгубила. је прошлог месеца свог угледног трговца, Мију Дугоњу, који је пред смрт своју завештао све своје имање, које представља вредност од 100.000 на просветне сврхе. Вечна му памет!

|] Велизар Тоборон. | Џанчево је изгубило прошлог месеца једног од најугледнијих и најродољубивијих својих синова, а добротворка и чланица тамошње Добротворне Задруге Српкиња, а наша претплатница г-ђа Милица В. Боборон свога љубљеног супруга, Велизара Боборона. Покојник је заузимао кроз више година најугледнија места у својој општини. Био је потпредседник црквене општине, председник ери. цркв. певач. друштва, председник месног школ. одбора, управитељ новчаног друштва Вађевине, члан варошког представништва, члан Матице Орпеке, срп. учит. конвикта, врп. нар. позоришта у Нов. Саду, оснивачки члан месног ватрогасног друштва и т.Д. Потпомагао је морално п материјално сваку народну просветву, прив редну м хуману установу, те ее и на крају свога плодног зживота и рада сетио и одарио млоге Својој срп. правоса. пркв. општини оставио је 160 ланаца ораће земље, да по смрти његове врле супруге Милице исплати отуда фонду срп. више девој. школе: 10.000 К., фонду за пострадале ерп. трговце у Панчеву: 10.000 Ћ,; мировинском фонду ерп. нар. позоришта у Новом Саду: 5000 К.; панчевачком срп. цркв. певачком друштву: 5000 К; срп. жен. раденичкој школи тамо: 5000 К.; „Привреднику“ у Загребу: 1000 К.; спротинеком фонду ер5. правосл. цркв. 01 штине у Панчеву: 500 Кеј п панчевачком добровољном ватрогасвном друштву: 600 КБ. Из тога се види, како је његова душа жељна била, да се у нас све гране напредног живота подетичу и расту и како је топло осећао за народ п његов на-