Ženski svet

6. ЖЕНСКИ СВЕТ

125.

гђа Е. Мијатовићка, биће можда Српкиње, која ће оваком женском раду и у нас дати почетка ако нађе да му има места и времена. Данас сутра биће можда потребе и прилике, да имамо такав женски представнички круг ила удружење, које ће бити представник, саветник и пошта између наших и светских других лепих установа и радова. да сада — 1895. и 1896. године —- не видим да су прилике, да је могућности, да је време таквом учешћу. Па опет волела бих да се, разуме се после данашњег од судног времена, васкрела утемељена вреноћа српске жене чује по свету. Зашто не и помоћу ове међународне женске поште — и да се може казати, тај окут земље и тај народ срећан је ипун будућности, кад има такве жене, такве матере, јавне пи удружене раднице.

У осталом, што је највидније и најизвесније по овоме послу то је, што се ипак полаже на Српкање као на довољно јаке другарице на заје-

15. децембра 1906. год.

дничком културном раду; ма да се чине »тако далеко“, у неком » удаљеном крају света«.

Можда ћете и ви наћи да је умесно одштампати пишемо гђе Ларан где год у белешкама Вашег заиста цењеног листа. (Оно би могло вредити и за почетак поменуте заједнице рада.

Ако писмо гђе „аран није угледало света 1896. год., то је стога што је и г. Варађанин —- као и г-ца Цветковићева —— сумњао у временитост и могућпост остварења.

Ади, ма да се од 1895. —1896. г. па до данас 1906. г. прилике нису тако измениле, да се овај позив и апел, може бити, једнодушно прими, идеја Народ. Њен. Савеза, и Међ. Савеза, прокрчила је себи пута и стекла приврженика.

Уз васкрели — из једанаветогодишње тишине —- апел гђе Ларан, упућен српском женскињу, бележимо и искрене жеље и тежње Срп, Нар. чћен, Савеза, за први покушај његова остварења.

Јелена Лазаревићева.

· ВАХ

МАЈСЊА НОЋ.

Мјесец сјаје, ноћ је јасна Сјајних звјезда небом

Као дан У башчици мио мири Милијун, Јоргован. Које води тио, тио Ко би сада пожељети Мјесец пун; Мог'о сан.

»Да долазим свако вече Добро знаш, А сад ходи слатки цјелов Да ми даш. Та има ли љепши живот Него л' наш 2“ Бихаћ.

А на рјеци лелуја се Лаки чун.

Снажном руком чунић [равна Момак млад И ено га до обале Стиже сад. Са обале неко шапну: «Гдје с' до сад»«

[трепће

Мјесец блједи на њих сипље Сребрен сјај. А њих двоје створили су Себи рај. Предиван је и прекрасан Мјесец мај! Атлета.

РА ИХ

КАД САМ ЈОШТЕ МАЛИ БИО .. о

Кад сам јоште мали био,

Мислио сам Боже таде Да од меда и шећера —

Веће сласти не имаде

Горњи Милановац.

Ај када сам младић посто, Дошао сам до искуства Да још нешто има слађе, Да су слађа женска уста.

Влада М. Луњевица.

РАЈХ