Ženski svet

при

Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ

ар 257.

„Пријегледа« за 1907. Осим тога вољни смо да од сад издајемо, како свеске „Мале Библистеко“, тако ш „Пријеглед“, најтачније, а да би то постигли, штампаћемо неколико свезака „Мале Библипотеке“ то првусвеску „Пријегледа“. за 1908 у још у овој годипт ин завршита штампање встих до половине децембра, а разлелати до Божића вли најдаље до ово Године свима опајем којијем смо и до сад слали, а но новим прегилатвицима з пам тад претплату пошаљу.

завршујући ово пеколико ријечи, молимо еваког пријатеља српске књиге да пас помогне, било са претплатом, скупљањем претплатника или 6урадњом. Уједно молимо сва она уредништва која су пам слала своје лнетове у замјену, да нам и даље шаљу. Молимо све издаваче да нам своја иадања шаљу на приказ. Најзад молпмо све оне претплатнике који нам не пзмирише дужну прегилату за 1906 у или пређашње године (на жалост, имаде их повећи број), да то чим прије учине,

У Мостару, мјесеца јула 1907.

_ Уредништво и власништво „МАЛЕ БИБЛИОТЕКЕ“ п „ПРИЈЕГЛЕДА“,

— "Београд у служби тајфину. Отштампапо је у књигу предавање 0. Дачића, Београд у служби туђину, које је проф. Дачић одржао ове годане у упиверзитетској сали, а у корисг „Кола Српских Сестара“. Књига је изашла у издању уредништва „Народних Новина“. Цена је књизи ().50 данара.

— Невеста Љутице Богдана. Драма у три чина с предигром по спеву Милорада П. Шанчанина написао Светозар Маташновић. (Стари Бечеј. Штампарија Лајоша Леван 1907. Цена;

1 К издање пишчево.

=— Срискитародни вез. Матица Српека издала је под овим пасловом у засебној књизи, (бр. 21.) рукопие наше сараднице и ревносне испитивачице српеког народног веза и текстилне орнаментике, г-ђе Јелице Беловић'Бернадзиковске, и наградила је то дело из- задужбине Јована Остојића п жене му Терезије. Уз ову књигу, која има 254 стране велике осмине, паду и 14 оригиналних слика као представници појединих врста женске рукотворине. Књига ова износи историјски развитак женских ручних радова у Словена, а нарочито се приказује да је тај рад својствен нашим Српкињама у највећој мери, те се тражи, да га Српкиње негују као свој најлепши украе,

Ову књигу треба да набави свака српска у-

читељица, свака женска школа и свака интедитентпија Српкиња, те да се: из ње поучи, охрабри и понесе у раду који данас стоји па челу свију просвећених и напреднах народа по са: чиме п наш

народ тек може дослеги на своје егаро и угледио место међу културним народима. Цена је књизи: 2 круне, а чланови а члапаце Матице Српеке

добивају ово и ега друга падања матичена бесплатио. Члапом Матице Српске може постати сваки Србин и Срикиња, ако положи 100 К у једаншут или положивши 20 К па се обвеже, да ће остале рате у даље четир године исплатити, сваке године по 20 К. Чим уплатв прву рату од 20 К добивају чланови одмах еве књиге Матачине и то: „Летошис, књиге за народ с колендлром и друго књиге, које Матица издаје. Може се и претплатити код Матице на сва њена издања са 6 К годишње у Аустро Угарској, Босни и Херцеговини а за остале земље са 8 К годишње,

— Буквар по Жакото-Фогел овом методу за први разред основне школе. Написао Љубомир Јовано= вић, управитељ-учитељ у Уљми. У Новом Саду парна штампарија“ Ђорђа Ивковића, 1907. Цена: 200 потура. Г. Јовановић иде овим букваром за тим, да ону ошесгнедељну предепрему за учење читања и писања, која се употребљава у нашим школама по досадањој апалитичкој методи, учини очигледчом, да деца и учитељ из школских писмена састављају и растављају речи, које уче до сад само на изуст. Пракса ће показати, 6 да ли је овај начин оправдан или не. Учитељи и учитељице [. разреда нека набаве овај јевтан буквар и пека опробају радом.

— Најновија Лредићевл Олика. Одломак из из путописа у писмима приошћио Островеки. У Невом Саду, тампарија _ деопичарског друштва »Браника« 1907. Прештампано из 160. 169. ин 170. броја «Браника“

= Изашла је прва свеска „Југословенске Библиотеке«: »Вињете« од словеначког приповедача Ивана Цанкара.

» Југословепска Библиотека« излази у почетку свакота месеца у књигама од четири до пет штампаних табака. Сваке четири књиге „Југословенске Библиотеке« сачињавају коло, прва књига сваког кола памењена је словеначкој, друга књига хрватској, трећа бугарској, и четврта српској књижевности. У овој години „Југословенска Библиотека« донеће радове ових писаца: Ивана Цанкара, Јосипа Козарца, Елина Пелина, Борислава Станковића,