Ženski svet

сторску пратњу г. Уграија, дивно и сјајно извела, пожњевши велику хвалу и признање како од српске тако и од иноверне публике, ступају на позорницу две младе српске уметнице госпођице Ленка и Марија Јовановића, миле нећаке честитога и опште уваженога бележника сентомашког Г. Исе Иванића. Својом љупком и чедном појавом, својом у истини вештачком свирком у четири руке на гласовиру, великом извеџбаношћу и јаким талентом чине на вас утисак као два Melczzo da Forli-ева анђелка, која се на земљу спустила да заносе свет својом орфејском свирком. Завршна тачка концерта беше Дечија синфонија од Тила. Младе девојчице и деранчићи у кору разних инструмената, а уз лратњу у четири руке на гласовиру Софије Ивановића и Вукице плем. Миковњћа, изводе ову лепу и интересантну синфонију. Ту се чује како вијолина меко и тајанствено води, гласовир тихо прати, упадају разни тичији гласови, славуји, кукавице, мали добош, па велики, па чегртаљка, триангел, и то све тако складно, прецизно и тачно, да су сви с уживањем и веселим осмехом слушали. Велики је труд уложио Г. Торђе Уграји док је све то лепо и складно удесио, да нас, као згодном шалом, развесели и крај суморне године овом лепом синфонијом зачини. Извађачи су све његови бивши и садашњи -ђаци овдашњих грађанских школа, који су сви са пуно пажње и љубави прионули да свако свој део тачно и савесно изведе. Хвала им свима, а особито г. Ђ. Уграију, који је овога вечера највише запослен био, које пратећи на гласовиру гђу Савићку и г. дра Поповића, које диригујући дечијим кором, а који је, осим тога још стручним знањем и саветом много послужио и на руци био како одбору тако и тајнику, да се овако леп и обилан програм могао склопити. Лепим извађањем првога дела забаве раздрагана публика уживала је у игри и весељу, зачињено око поноћи дивним поздравом др. Поповића новој години, све је било тако весело и расположено, да се тек после пет сати у јутро сви задовољни разиђоше. Највећу хвалу и признање на овако сјајно постигнутом успеху, како материјалном, тако и моралном, заслужује на првом месту госпођа Еуфимија Влаховићка, потпредседница Просветне Задруге Српкиња, која је и овом приликом, као

и сваком приликом досад, на своја плећа примила сву бригу и сав тешки посао приређивања ове забаве с концертом, која се старала да је све тачно и уредно изведено, сала и позорница лепо декорисана, сваког госта љубазно дочекала и поздравила. У том тешком послу била је као вешт војсковођа, све је под њеном управом добро а лепо испало, али је што се мора с не мањом хвалом истаћи имала поред себе и добар »генералштаб«; госпође Олге плем. Војновића, Анка Поповића, Милева Степанова, Јелисавета Вујића, Јулка Ивановића, Мила Гаванска, Мара Јојкића, госпођиц.а Олга Глигоровића и др. ревно се потрудише да се до што већих прихода дође, да све тачно и ваљано испадне за руком, како би се и пред страном публиком подичити могли. Св. Андреја, 17. (30.) јануара. Бадње вече Срба шегрша. Пародно село. Забава о новој години. Ручни рад sa женску децу м. cpn. осн. школе. Св. савска дечја школска свечаносш. Добротом цељ. уредништва, ево ме, да јавим, шта је с нама, који смо на најсевернијој тачци српског живља. Судећи по томе, да се слабо јављамо, могло би се мислити, да смо ми замрзли у овом тешком зкивоту ледене туђинштине, Међу тим ствар стоји друкчије. Већ је то у самој човечјој природи, да се тим јаче отима, што му прети већа опасност. Тако је то и с нама, Немилосрдна рука туђинске студени, још никад нас није стезала јаче ни теже, него што нас баш сад, тако рећи, дави. Али, тогунастије, свесније и са поузданом прорачунљивошћу, можда, се никад нисмо више борили против те студени, као баш сад. Одиста, ми баш осећамо оно, да: притиснуто јаче, све на више скаче. У овом, колко племенитом, ал двоетруко тежем, народном послу највећи део бремена је на плећима нашег друштва: »Јавор«-а. То је српска читаоница, скопчана са певачким друштвом. У управном одбору тог Јавора већина је женских. С тога ово друштво потпуно се подудара са женским задругама, што их имају наша, срећнија браћа Срби по толиким местима. Нас је мало; за то се код нас мора пазити на све. Ми не смемо своје људе и сувише оптеретити материјалним жртвама за опће нар. ствари. За то смо ми у једном Јавору скупили све. У оеталом није главно: колико је друштава, већ је главно то, колко је рада ? Ето, баш то и хоћу да изнесем, овом приликом. * * * Већ од неколико година овамо, Јавор бваке године приређује заједничко Бадње вече за оне

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр 2