Ženski svet

ком, која је, слободно се може рећи, сјајно испала, на опште задовољство и уживање како српске тако и иноверне публике. Забава је врло добро била посећена; особито и лепо се одазвала иноверна местна интелигенција, а нарочиту хвалу и признање заслужује српска омладина из Сентомаша, Новог Сада и др., која је у врло лепом броју била заступљена. Сам програм концерта је са врло великим знањем и умењем склопљен, а изведен брилантно, тако да је човек у великој недоумици којој тачци ексцелентно изведенога концерта да даде првенство, коју више да похвали и велича, јер су све од реда за хвалу и величање. Одмах прва тачка концертног програма Увертира од Грига, коју на гласовиру у четир руке изведоше госпођица Ела Патаји и господин Ђорђе Уграји, фрапирала је сву публику са велике технике и бравурозности извађача. Буран аплауз беше награда На позорницу ступа импозантна јунонска појава гђе Савић-Цијукове, као каква српска Туснелда. Самом својом појавом осваја публику, а кад још зачуше онај диван њезин глас, оно фино схваћање и извађање најнежнијих мелодија, ону велику вештину и техничку уметност, оно титрање и лакоћу у извађању, зачуђености са тих великих и лепих гласних способности, истинском дивљењу и уживању видљиви знак беше оно дуготрајно пљескање и клицање: Живела! Трећу тачку програма, Бандићкину Еву, приказивали су госпођица Јелка плем. Војновића и господин И. Степанов. Ако је икад истина било, да позорница значи свет овај, да се на даскама позорнице у огледалу истине износи живот наш, то се о истиности те тврдње овога вечера могао потпуно уверити сваки присутни, кад је видео на позорници ово двоје млађаних дилетаната, како приказују један одсек из друштвенога, породичног живота, јер приказ беше тако веран, тако истински. реалистички као да нису на позорници. То беше прави живот, то беше права, сушта истина извађена из живота и стављена на позорницу. Лакоћа, живахност, свагда умесно ниансирање у изразима, слободно неусиљено кретање на позорници »као код своје куће« госпођице Војновићеве, просто, лежерно и сасвим природно кретање и озбиљно држање Г. Степанова, у опште

сва њихова складна, природна и неизвештачена игра изазвала је тако допадање и одушевљење у публици, да су у више пута дуготрајним знацима допадања прекидани били; но наши млади дилетанти се никако нису дали збунити и »извести из концепта«, него су увек свој приказ даље настављали и довршили просто и природно, неусиљено, неизвештачено. Многима из публике било је као неправо, што није тај обичај уведен, да се оваки позоришни прикази могу одмах то вече и поновити; јер да је то уобичајено зацело би наши млади дилетанти не једанпут морали поновити свој уметнички приказ овог простог и малог дијалога из живота. Јесте ли чули кадгод нашег дра Милана Поповића кад на пр. на Богојављеније о великом освећењу воде запоји оно дивно наше велико »Глас Господењ на водах«.... Испочетка као потмула грмљавина из далека, која нам све ближе и ближе долази, јечи и трешти као труба, праска, сече и пара облаке, громким и силним својим баритоном изводи оне боговске мелодије старог нашег карловачког пјенија да се »зидови тресу«, а народ у цркви са »стра* хом и трепетом« ужива у дивоти и гласа певчева и православља па тај силни, громки и обилни баритон уме и може тако меко, тако слатко да пева као славуј, и тако снажно да загрми као бура; па се онда немојте чудити ономе бурноме одобравању од стране целе публике која је уживала слушајући дивне звуке Зајцове на гондоли и Рубинштајнове Азре у уметничком приказу господина дра Милана Поповића Господин Владислав Ненадовић нас је изненадио. Она тишина у целој сали, да би, као што се каже, и мушицу могао чути кад пролети, оно недахнимице слушање, оне отворене очи (истина није естетски, али се мора рећи: и уста), када је на вијолини изводио, а уз фину, дискретну пратњу госпођице Еле Патајеве, Пјернеову Серенаду, тако мило и тако нежно и с осећајем, да је публика, и после свршене свирке, у заносу чаробних тонова неколико тренутака немо и као омађијана седила, много су веће и искреније признање, него онај френетичан аплаус, који је одмах после тога наступио. После Биничкове арије Тамо за шом Iором, коју је госпођа Савићка, а уз ваљану и мај-

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ

35