Ženski svet

коме удата жена стоји под туторством мужа. Према том закону слаби су изгледи за политичко прзво жене. Политичка еманципација жене у Холандској је још у далекој будућности ма да ту постоји принцип женског насљедства престола. Ма да се говори да је влада краљице Вилхелмине модерна, модерно женско питање од ње нема помоћи. Тако млада, напредна Холандска још није ушла у ред свесних народа северне Европе, који су жени дали грађанска права. У правничким круговима много се претреса о женском праву гласа. Год. 1882. расправљало је о томе Друштво Низоземских Прованка. Гђица IU. Dr. van Dorp узела je то за предмет своје академске дисертације; године 1900. и године 1902. бави се тим питањем Савез холандских нотара; године 1903. штампана је дисертација lU. Dr. Kok ове ~прве жене" адвоката у Холандској у којој она устаје против основе задружног иметка. Једа'н од првих холандских правника проф. Oppenheim са универзитета у Лејди у свом делу „Низоземско државно право" јако се заузима за изборно право жене. При ревизији Низоземског Устава изјаснили су се за женско право гласа слободни либерали, либерална унија, радикали и социјалисте; све те странке примзју жене у своје одборе, бирају их за председнице, саветују се с њима о кандидатурама. Посланик Troelstry износио је пред сабор основу о женском изборном праву. Поводом владиног нацрта о ревизији холандског устава издао је Савез за изборно право жене нарочиту публикацију, која носи назив „Грађа за студију о женском изборном праву“. Књига је послата била краљици, свим министрима и посланиц.има. Поред свега тога нема жена мајоритет парламента. Све то не смета холандској жени да на сваком пољу ради са својим мужем. Нарочито на пољу социјалног рада.

Холандске су жене врло вредне; уче многе стране језике, читају стране литературе, иду за светским покретом; с правом уживају углед ученог елемента. На економском пољу раде и душевно и физички. Год. 1908. имала је Холандска 4 жене адвоката, 23 жене лекара, 17 зубних лекара, 29 женских апотекара, 5 индустријских надзорника, велики број професорица и учитељица. На универзитетима с4удирале су: филологију 62, природне науке 128, медицину 111, право 41, технику 37, теологију 4 жене. / Многе холандске жене раде на књижевности. Већина се бави социјалним проблемима. Карактеристичан тип за холандску модерну женску литературу је Cornelija Hugyens, која потиче из старе племићке породице, а ко.ја је пристала уз принцип социјализма и тражила за све једнака права. Њеним стопама иде дубока појеткиња Lapidoth Swarth, романсјерка Savornin Lohm.an и Anna Kaulbach. Млада реалискиња Jeanne Reijneke црта живот сиротиње; Mark Konig пише песме у прози. О друштвеним проблемима расправља Jna Boudier, Augusta de Wite, гђа Top Naciff, гђа van Westhreenen, Melati van Java, духовита есејискиња Setarter Anknik, драмска књижевница Simons Mees и ауторица програмног романа „Hilda van Snylenburg“ гђа Jong van Beek. Осим тога има Холандска читав низ женских часописа од којих су најважнији »Evolutie« (»Развитак«) »De Vrouw« (»Жена«) „Jus Suffragii и т. д. Исто тако је богата феминистичка литература ужег смисла на којој раде: Elisa Baat, Kruseman, Mayboom, Mereler Adriana Jas, H. van der Меу и мн. др. Из свега што је овде наведено види се да је холандска жена врло учена и да је узнела женско питање на висок степен развитка и да напредно иде својој најновијој мети: политичкој равноправности“. (Продужиће се.)

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ