Ženski svet

Једна особеност јапанског васпитања.

На лондбнској изложби, претпрошле године, и Јапанци су имали свој павиљон за изложбу, на којој су неочекивано сијале невероватним и чудноватим развитком све гране државног живота У Јапану. Једно од видних места на овој изложби заузимала је јаианска лишерашура, представљена издањима готово свих постојећих, у садашње време, више или мање солидних издавачких радња. Европејцима готово искључивим посетиоцима ове изложбе ови производи штампе, са њиховим густим стубовима и један у другог збивеним јероглифима, наравно, не би ништа казали, да се нису вешти организатори ове изложбе постарали те издали обавештења на енглеском, француском и немачком језику. Ово обавештење упутство није као обичан каталог изложбе, који упознаје читаоца само са насловима појединих књига, са пореклом њихових аутора и издавача, годином и местом њихових издања, него је поред тога у њима изнесен опширно, а до крајности збивеним стилом, извештај о новијој јапанској литератури, о развитку и сувременом стању штампе уопште књижевној трговини, читалачкој публици и много другог којечега. Састав овога упута израђен је под надзором Тако Ноба професоратокцјског универзитета. Посматрајући изложена издања, и служећи се овим упутом за изложбу, посетиоци овога одељка изложбе приметили су једну чудновату околност: иотиуно одсусшво ма какве двчје лишерашуре. Ако изоставимо (не рачунамо) разноврсне школске уџбенике и друга школска средства, неће се овде наћи ни једна књижица написана и издата специјално за читаоце млађега доба. У овом, разноврсним податцима богатом, упуту за изложбу професора Ноба, нема никаквог обавештења о томе зашто је то тако. То што није учинио профосор Ноба,

учинио је мало доцније други један Јапанац К. Мохизуки, у својој недавно изашлој књизи: „Јарап to day“. У овој књизи он је одговорио на питања која су се, поводом овога, сасвим природно и умесно, јављала код сваког посетиоца литерарног одељка јапанске изложбе у Лондону. Сви образовани народи у Европи сматрају дечју литературу као један врло важан васпитни чинилац за постизање васпитних циљева код деце, и труде се да дечја литература буде што боља и што примамљивија за постизање те сврхе васпитање деце. Добре дечје писце народи у Европи сматрају као неке нарочите Богом обдарене људе, и да то не може бити свако. А чујте шта каже Мохизуки за Јапанце и њихову дечју литературу: „У Јаиану нема белешрисшичара и иесника који иодвшавају своје иисање ирема овоме или ономе узраешу чашалаца ; и зато наш књижевни писац и не зна специјално за дечје приче ни песмице. Њих нема из простог узрока: што су они потпуно непотребни. Јаиаиска дегрл, како мушка шако и женска, сва< одреда иоходе школу, која заузима све њихово време, осим часова који су потребни за јело, забаву и одмор, тако да јапанско дете никад нема слободног времена да се може забавити и другом којом књигом сем школских књига. То је једно, а друго: све што ће му дати белетристика, као: Љубав према отаџбини, потребна знања из географије, историје и других грана науке, такође у привлачном 'начину излагања све њему дају и школски уџбеници, који код нас обавезно морају бити написани привлачно и занимљиво и по садржини и по облику. Сувопарно написани уџбеници, као што је математика, и не пуштају се у нашу школу. У случају да неко наше дете, услед болести или другог кога узрока не могне посећивати школу и напајати

32

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 2