Ženski svet

била је прва жена, која је стала на чело женског покрета. Год. 1845. одлази она у Америку да проучи женско питање. На повратку г.1850. објављује први феминистички роман ~Herta u , којим зове жене у борбу за своју еманципацију. Неколико година после те књиге почиње излазити први феминистички лист под редакцијом баронице Sofie v. Adlersporre и гђе v. 01ivecrony. Цео даљи развој женског покрета има се приписати појави тога листа. Тенденције његове освајале су у јакој мери. Дошло је до тога да је ускрснуо закон из XIV. века по коме је жена имала право на половину иметка свога мужа, а родитељски иметак делила су деца, мушка и женска, на једнаке делове; даље је установљен закон о изборном праву из г. 1700. за жене, које плаТају велики порез на свој иметак, што је доцније надопуњено тиме: да свака жена, стара 21 год. ако плаГа 500 круна пореза има активно изборно право у опТини. Тако је шведска жена ступила у политички живот. Она никад није дозволила да женско питање постане својина неке гшлитичке странке, зато се оно и могло тако красно развити. Дакако, да је његовим напредним идејама често сметало конзервативно схваТање мушке надмоТи они су те идеје увек побеђивале. Нарочито их је прекрасно остваривало „Друштво за право удатих жена'*, што га је установила феминискиња Anna Hierta Retrius. То друштво завело је у вишим школама коедукацију, узносило је положај жене у сваком погледу и развило је политичку пропаганду. Али средиште женског покрета постао ‘је Савез, који носи име „Frederika Bremer Forbundet“. Савез je основан г. 1884. заузимањем баронице S. v. Adlersparre; има преко 2000 чланова, подељен је у 16 радних одсека; програм му је: бринути се да узнесе жену душевно, морално, социјално, економски. Савез спроводи организације, обавља посре-

довања, уређује анкете, подноси петиције, дели стипендије, ствара закладе у корист жена, које су у самосталном раду постале немокне, издаје и проширује добре књиге за младеж и родитеље, одржава разне течајеве из господарства и у најве Тој мери подупире женски ручни рад, ствара из народних рукотворина праву уметност. Орган Савеза је феминистичко-социјални лист ~Dagny”. Шведска жена је врло образована. Број учитељица је у Шведској двапут толики, колики је број учитеља. Многе жене намештене су као опКински, болнички, школски и жељезнички лекари. Врло много их је у служби поште, брзојава и телефона, а примљене су и у полицајну службу. Многе се жене у Шведској баве златарским занатом, фотографијом, књижарством и разном трговином. Познато је, да је слободни универзитет у Штокхолму био први, који је примио на своју катедру жену, славну Соњу Коваљевску, као професора математике и физике. Прва жена доктор филозофије је гђица Ellen Fries. (г. 1883.) Ju. Dr. Elsa Escheison je доцент цивилног права на универзи у Упсали, где је пре две године положила гђица Emilie Fogelklar испит за доктора теологије. За полагање тог испита морала је тражити дозволу од самог краља, а добила је тако да не сме обављати свештеничку службу нити бити доцент на универзи, али може бити учитељ вере на државној школи. Тако је уопште у Шведској; жене могу учити што xohe, припуштене су у сва звања, али су свуда слабије плакене, спорије бивају унапређене а дуже морају службовати да стеку права на мировину, 85% шведских жена бави се обрађивањем земље; индустријских радница има око 30.000. Женско радничко питање ширег смисла у Шведској не постоји; оно је посве одељено од општег женског покрета, што је врло неприродно, или управо јадно, јер стоје једно према другом као

ЖЕНСКИ СВЕТ Вр. 4