Ženski svet

дова, а ми ћемо сазвати жене из свију редова, које Ве са нама доћи и чути, шта ви тамо радите. Ми смо обећали госпођи да Вемо гледати да то буде на пролеће, кад време олепша. Оснивањем Ћилимарске Школе имаће Петровац велику моралну добит и много ће учинити за културно привредни напредак свог краја. Материце прослављене су на уобичајени начин; 11. о. м. било је у подружинском дому „Посело“. Ту су прво обдарене сиромашне ученице кецељама, марамама, блузама, ципелама итд. а затим су све почашћене посластицама, воћем, колачима, што су г-ђе управне и редовне чланице за њих спремиле. После тога настала је игранка, која је трајале до у вече.

Са овим бих могла да завршим своје писмо. Али ипак не могу, јер морам додати, да смо за овако лепо постигнут успех наше Ћилимарске Школе у првом реду захвалне господи из Народне Одбране у Пожаревцу, који су нас веома ревносно помагали и пропагирали сваком приликом за српско ћилимарство. То је дакле што смо у нашој Ћилимарској Школи урадиле за годину дана, а надам се, да ће у идућој бити много, много више. Благодарећи Вам на Вашем свагдашњем интересовању о нашем раду, молим Вас, да и овом приликом изволите примити уверење одличног поштовања.

Олга д-ра Манојловића.

Женско питање.

(Продужење.)

Ш в е д о к а. Уз скандинавску литературу стоји у првом реду, као знак високе културе, феминизам. Скандинавски феминизам ослања се на прастаро друштвено уређење, по коме су жене германског племена у опште уживале особита поштовања и знатно већа права него жене других народа. Скандинавска историја казује, да су нарочито Швеђани дуго чували уз своју стару веру и култ жене. То није изменило ни упознавање римског права ни прелаз у Хришћанство. Хришћанство само освајало је душу шведске жене, а у једној Швеђанки великог духа нашло је свог апостола. Била је то Brigitta Burgersdotter, којој шведска црква у XIII. веку захваљује за свој развој. Она ју је и прогласила „светом“, што дакако није особито важно кад се зна, да је та иста, католичка црква, управљала верски и друштвени живот на штету жене и њезина положаја. Пише Зорка Јанковић.

То је имала да поправи реформација и она је то у многом учинила. Пре свега привелаје она жену писмености. То је шведским женама. било преко потребно. Док су њихови мужеви бродили преко далеких мора оне су биле упућене да управљају кућом и породицом; и оне се лаћају великих индустријских и трговачких предузећа. А када нагли прилив техничких изума у XVIII. веку зауставља оваку делатност шведске жене, она ту борбу, као и све жене културних народа, савлађује тиме: што приступа ближе науци. То је у животу шведске жене важан преокрет, који њу изводи пред питање еманципације жене. Покрет за еманципацију жене повео је шведски књижевник Thorild. Писао је „0 прирођеним врлинама жене“ и доказивао, да она има права да се као и мушкарац развија, слободно. Уз њега је стао шведски филозоф и историчар Erik Gustav Gaier, али је у том покрету најважнија појава гђица Frederika Bremer. Та знаменита књижевница

Вр. 5. Шнски CBEf