Ženski svet

Српско Девојачко Коло у Митровици.

МАРА РЕЛИЋ.

У недељу 19. фебруара (3. марта) одржан је у Мигровици састанак ради оснивања Српског Девојачког Кола. Том приликом се одазвало 50 девојака и неколико госпођа. Присутне је поздравила гђица Зора Јеремићева, учитељица дољњим говором, у коме је протумачила задатак девојачког кола и средства да се тај задатак изврши. Тај говор гласи: Пошшоване zocuoije, миле и драге госиођице! Вас је зацело много изненадио овај данашњи састанак, јер ми се тако ретко састајемо. Дч ли сте га и Ви толико псжелеле као ја? Моја је то давнашња жеља и ја нисам у стању да Вам искажем своју радост, што Вас видим овде сакупл>ене. Од свих састанака до сад, ово је мој најрадоснији и најмилији. Пред собом ето, гледам цвеће из срп ских домова, гледам Вас здраве, младе, лепе и миле, ua не видим међу Вама, која је богата, која сирота, која лепше обучена, него друга, ксја је кћи богаташа, чиновника, трговца или занатлвје, која зна више, а која мање; све се то губи и нестаје. Ја видим само један сталеж и једно име, а то је име Српкиња. Ми хоћемо к ло девојака, таквих девојака, ето, којима ће то свето и лепо име бити на првом месту, а све друго за овим. Створићемо такву Српкињу, да је мора свако волети и поштовати. Учинићемо је здравом, разумном, напредном, ваљаном и честитом, па ко би се онда још питао, кога је она сталежа или да ли је она богата! Хоћемо да оснујемо Девојачко Коло. Пре десетак година отпочеле су наше девојке да се удружују у своја девојачка кола, да се међусобно образују, уче и лепо забаве. Зашто су оне то учиниле? Јер су виделе, јер су знале ла само онај народ напредује, да се само онај народ подиже, који има спремно и ваљано женскиње. Од женскиња све зависи. И про-

свећени народи без престанка говоре, дајте нам добре жене, па сте нам дали све. Код нас се опажа мали напредак код васпитања женскиња, шта више почео се ширити и туђински дух, особито у нашим отменијим породицама, и то је навело наше девојке да се удружују. Тако су основана девојачка кола, по неким нашим већим местими, а у последње време у Сомбору, Сентомашу и Руми. Сомборско Девојачко Коло је својим радом за неколико година тако подигло свој углед, да се њиме морају поносити не само Сомборкиње, него и све Српкиње девојке, а и друга два млађа кола ће за кратко време то постићи. И код нас се осећа жеља за таквим радом, која нас је подстакла, да и ми овде оснујемо Девојачко Коло, да оснујемо друштво, које ће скупити све Српкиње девојке да их подиже национално и кулШурно, то значи да узајамним радом пробуди и одржи нашим девојкама српску свесг, да им омили српску књигу и српску просвету; па да их спреми за живот да од њих постану здраве, вредне, напредне, самостасне и паметне жене, како би биле од велике користи и себи и своме милом роду као васпитатељке српског подмлатка. G е ће ово постићи наше коло читањем, рецитовањем, предавањем, певањем, показивањем слика, те ће нас тако упознати са књижевним делима српских, словенских, а и страних писаца и уметника и стараће се на сваки могући начин о просветном унапређењу свога народа. Колико је у нашој књижевности лепота, које ми и не познајемо? Трудићемо се, да их упознамо, те да и другима дамо прилике да то чују. Читаћемо песме, приповетке, корисне чланке, рецитовати. певати, па и предавања састављати, те ћемо се тако упутити и у тежи рад. Рада се не треба плашити. Радиће оне које хоће, које могу и које имају времена, а свака чланица, која буде само слушала и редовно на састанке долазила користиће много и себи и овој лепој ствари. Док

82

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4