Ženski svet

веза. Тај лист у многом је неговао политичко образовање норвешке жене, коме она има да захвали своје велике успехе у борби за политичку равноправност. Та борба била је потешка. Бивале су одбијене многе преставке, којима се тражило права гласа за жену. С тим, што је у Норвешкој уведено било опште право гласа, жене нису ништа добиле. Тек године 1901. дошле су оне до права гласа у опћини. Одмах су биле биране у опћинска и градска већа. Године 1904. примљене су жене у све земаљске одборе У државном преврату од год. 1906., када се Норвешка делила од Шведске, узеле су норвешке жене жива учешћа. Јер нису могле гласати у општем гласању, гласале су оне кроз своја удружења. Тако је 190.000 норвешких жена гласало за оцепљење; против тога није пао ни један-женски глас. Године 1907. дато је норвешкој жени активно и пасивно право гласа за stortting (сабор). Године 1910. изабрат је први женски нар. заступник и то учитељица Anna Rogstad. Њезин улазак у stortting био је свечан а значајан по светско женско питање. Политичку агитацију међу радницама води у главном ~Агитациони биро“ у Кристијанији, који се састоји из пет женских лица; једна је пла Кен секретар. То друштво води статистику свих женских организација и даје им у свему упуте. Постоји мишљење: да је пролазан занос, да је један буран политички моменат дао норвешкој жени то највише право, али је оно погрешно. Ту равноправност дао је њојзи интелигентан народ њезин, по зрелом рамишљању. Полбжај норвешке жене у сваком погледу је повољан. Она је припуштена свакој науци и тако су јој отворени скоро сви путеви. Док је француска академија одбила гђу Кири, норвешка академија примила је једну учену жену за свога члана. То је гђца Christina Bonnevi, доцент

на универзи у Кристијанији и кустод универзитетског биолошког лабораторија. Гђца Bonnevi објавила је веК више знаменитих научних дела. Норвешке жене врше скоро сва јавна звања. Много их је у учитељској служби и у служби поште и брзојава; има их доктора, апотекара, адвоката, гимназијских професора, школских надзорника ; од г. 1904. оне су чланови школског савета. Оне су чланови обртне коморе. Као таква особито је позната гђца Kjelsberg, која се јако брине о хигијенском уређењу фабрика. Недавно је она обрадила нацрт по коме би се имале увести у закон неке реформе, а која се тиче жене уопште, а нарочито фабричке раднице. Први универзитетски професор је гђа Matylda Schiott. Први женски бранитељ је од г. 1905. Ju. Dr. Elli Sam. Норвешка влада јако подупире жену. У сабору највише ради за њезина права радикална левица и националне демократе. Социјална демократска странка мало помаже њезине интересе а конзервативна је против сваког унапређења жене. Норвешка жена искључена је само из ових звања: не може бити члан владе; не може вршити свештеничку службу у државној цркви, а тако ни конзуларну, дипломатску и војничку. О, а и зато би биле способне кћери земље, која је имала своју Семирамис. Норвешка историја XIV. века поноси се именом једне моћне владарке. То је Маркета, кћи Валдемара данског. жена краља Хакона Vlll. која је после смрти свога мужа сјединила под своју круну, Данску, Шведску и Норвешку у велику краљевину. Она је носила име ~Северна СемирамисТ После свега овог, што сам прикупила о норвешкој жени, ја бих јој да откуд могу поручила: да се она не мора стидити, што због оне своје „најживље жеље“ изгледа врло немодерна, а да управо може благосиљати своју скромност, која је чува да не постане жртвом раскошног живота, у коме

132

ЖЕНСКИ CB£f Бр. 6.