Ženski svet

Бр. 6.

Ако сеове школе споје са вишим дјевојачким школама, то ће их највише 20 постотака свршити те науке, док ће већина свршити вишу дјевојачку школу, те ће маса остати полуобразована. Ако спојимо мушке и женске гимназије и реалке, опет ће их мали проценат похађати женске, и на тај начин неће женске постићи своје право, за које се боре. И што је најглавније још није ријешено питање у колико треба женама дати право на чиновничка мјеста. Најприје је жена изабрала позив љекарски и професорице. Нико неће сумњати у потребу женских љекара, али уз пркос томе, ако је тежак болесник, ма и женско, тражи љекара, она неће љекарице. У човјеку има више вјере. У професорском звању доказало се, да женске не могу надокнадити човјека. И тако жена није могла да потисне ауторитет човјека у ниједном звању. | Женско питање није само њено иитање, него је то и питање породице. Томе питању придонаша човјек као отац и брат. Питање звања женина, питање је већине грађанства. Отац, који је дао основна звања сину, не може отказати то исто исвојој кћери, а сама браћа морају желети, да су им сестре осигуране за

живот, тим прије, што би им иначе на терет. пала. Па ипак је осетљиво по човјека, кад се.

жена тура у његово звање, а још осетљивији ако њега потискује из звања. Ово се доказало у трговачком сталежу.

Трговачки помоћници највише осјећају женину конкуренцију и стрепе да неће моћи одржати њену конкуренцију. И тешко је одољети женској конкуренцији, јер је њезина радна снага јефтинија. Поред тога што су жене јефтиније, оне су из бољих кућа са извјесним школовањем, што је ријеђе случај код мушких. Побудило је у Њемачкој сензацију, кад је један шеф радње тражио гимназијску спрему од својих помоћника. Ово се објашњава тиме, да

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 129

су његове продавачице имале вишу дјевојачку школу. Жена је озбиљни конкурент човјеку не само у трговини, него и у стенографији, писању на строју и т.Д.

И ако то све тако стоји, нијесмо из основа противни женину јавном раду, па макар то многе људе остављало без хлеба. Знамо, када је. дошла жељезница, престала су поштанска и теретна кола и много кочијаша оста без хљеба. То је кочијаше осјетно ударило, али су они нашли друго занимање и много су више добили, него изгубили, Тај је исти процес био кад је пронађена машина, те је замјенила ручни рад. Било је, а није искључено да ће и бити, да човјек није могао зарадити колико је потребно за породицу, али је то пролазно.

Ако људи постану у трговини и другим звањима непотребни, мање ће свијета са села тежити да дође у град, и опет ће се у село враћати, гдје ће рационалним обрађивањем земље многе породице хљеба наћи. То се већ осјећа у западној Америци, То сусамо пролазне тешкоће. Али праве потешкоће створиће се оним срљањем у звања и не питајући, да ли та звања одговарају природи жене, Звање није само рад, оно је рад у служби једне цијелине, које појединац помоћу потребе цијелине или својом потребом осјећа да је позван да врши ово или оно звање. Постоји маса трагичних конфликата у човјековом животу, који су узели звање само ради хљеба, док у души не налазе никакве склоности за тај позив. Зар није трагедија живота, кад неко мора радити правничке послове, а он је музичар. Зар није трагедија живота када човјек као свештеник про-

повједа слово божје, док у себи осјећа колико би могао учинити као војник. Несклоност и неспособност везано је једно за друго, и само је оно звање право, кога је створила наклоност и способност. То још више вриједи за жену, него и за човјека.

(Наставиће се.)

НЕ ЈЕ МА

ОРИ д

ДОПИСИ

Рума. Драга Марта! У прошлом писму мом обећала сам ти, да ћу славу Дев. Кола описати, које ево и чиним.

Дивно је било видети чланице са својом

кумом, г-ђом Станом Говорчиновићком — када су у цркву дошле; из цркве су исто тако отишле у школу, где је преч. госп. Ем. Грбић, парох, осветио кољиво. Ми смо госп. пароху