Ženski svet

Стр. 156.

витку државе и т. д. Али и у томе су сви сагласни били и то је био сукус свих говора: лотреда за потпуном равноправношћу ссене, Каћо друшливено, тако п полаштпичћи. Не могу да не споменем имена: Кеу. Аппа Зћау председнице американског друштва за бирачко право женскиња. Она је први протестантски женска свештенић на свету. Ванредно интересантно створење. Права Американка и врло добра говорница. Како је лепо, убедљиво у своме говору: »Узроци нашег кретања« говорила и казала: да жена већ као човек има право на право гласа и Т. Д.

Затим Енглескињу Мтв. Ми сеп! Камес, Ме Алпе Еагићјећи из Финске, СНпа Кгтос из Норвешке, грофицу Ратдо Вауап из Шпанске и нарочито Мах. Епуа Таррег УУПКкев из Калифорније. То вам је управо једно златно створење, млада, пуна темперамента са особитим «Вавзвепсевећ!“. На своме свадбеном путу дошла је на конгрес. И муж јој је велики присталица феминизма (само не знам да ли одиста из љубави према ствари или из велике љубави према својој женици). |

Како је поносито стала и почела говорити: како жене у Калифорнији уживају потпуну равноправност са мушкима, како су они зато и економски, а нарочито морално (то је нагласила) много напреднији. А завршила је триумфирајући: »Желим свима мојим сестрама да што пре то право постигну као ми у Калифорнији». Тапшању није било краја. Чула сам како је један господин иза мојих леђи казао: „Истина нисам ни речи разумео, (енглески је говорила) али кац би све феминисткиње као ова изгледале, не бих ништа имао против „феминизма“.

Од мушких говорника морам нарочито пречасног господина и посланика на државном сабору РПг. Селеууета да споменем. Затим г. г. пуковника Мапз гејда из Холандије и 56. Сегтпајп-а ИЗ Француске, који су енергично заступали право жене.

Последња седница је одржана у пе-

ЖЕНСКИ СВЕТ

у Бр. 7. и 8 так у 6 часова увече у Музичкој Академији. Ова је ваљда једна од најбурнијих седница била.

Дошло је наиме до сукоба између председнице и «и вгесеј-пнапз (то су оче „горопадне“ које пале и руше куће). Наиме, председница Сћартап-Саве је изјавила да се она, као права сифражеткиња, ни у којем погледу не слаже са онаким бруталним поступком енглеских ви гасе - ти алз-а, јер и за мушког је ружно кад је бруталан, а камоли једне „аду“ је онакав поступак директно недостојан. На то се је дигла једна ужасна ларма. Зи тасећв тишапз — су најенергичније протестовале, вичући и доказивајући: „да кад се нешто хоће да постигне, не сме ес начин бирати, ма којим путем се мора к циљу ићи“. Али оне ни са њиховом лармом нису реузирале, јер већина је — што је сасвим природно — ипак уз Мав Оћартап Са била и њен предлог примила. Пошто су примљени предлози да се оснује један интернационални женски биро и да се на све владе преда апел за бирачко право женскиња, председница је уз огромне овације завршила званични део конгреса. Само у томе се нисмо могле сложити, где да се 0држи идући конгрес — да лиу Берлину или у Санфранциску 2

Али вероватно је да ће ипак у Берлину бити. У вече у 9 часова је биоу ' редути сјајан банкет на којем смо опет много интересантних говора и здравица чули. Сутра дан у суботу пре подне у 10 часова била је опет седница, обично су се седнице држале од 10—1 и од 3—5, 6–8 на којој се расправљало више о административним стварима. А у 6 часова је будимпештански феминистички клуб приредио свечану седницу опет у редути за оне говорнице, које нису доспеле да на конгресу говоре. И овде се је највише одликовала својим сјајним говором дражесна Енглескиња Мт Стееју Согђењ Езвећег.

У недељу су се кренули чланови конгреса на излет у Татру и Балатон. Уверена сам да су сви са најлепшим