Ženski svet

Стр. 204.

ни једну светску певачицу. Јулку је и тај један крик узнемирио и није јој се слутило на добро. Постала је немирна и једва је могла да савлада своје узбуђено срце, и ако је желела да се савлада. И толико је успела, да се показивала мирном тек да би могла што више дознати:

Та још и не може са пуно права и назвати својом сву ову велику срећу, што јој је обећавао овај свадбени пут и већ хоће да јој је украте. Њу је брзо стигла прва горчина брачног живота.

Чежња ју ипак вукла да види на чисто, шта се збива с њоме, хтела је све да дозна па макар и најстрашнија била та истина. Но како да почне> Замоли мужа, да навуче завесу на светиљку. Мислила је, да Мирко за тај случај мора свакако тражити дозволу од те стране даме, а њој ће бити доста и један поглед у том тренутку да види и дозна, што јој срце тражи.

Мирко се поклони према дами и запита:

— Да ли је слободно»

Ова се иронично насмеши и сасвим поверљивим нагласком одговори:

— Молим, само изволите !

У том моменту настане сумрак. Јулка одмах употреби прилику да утре сузе у својим очима. Мора да јој муж има нешто са овом дамом и да су давнашњи познаници. Сад само не зна, од кад је то познанство и у ком о6лику. Учини се као да је сана и да хоће да спава, мислећи, да ће на тај начин, кад виде њу да спава нешто више проговорити и тако се одати. Муж јој нежно намести узглавље, покрије ју и рече: нека се само одмара, он ће изаћи у ходник да попуши коју цигару.

Јулка је хтела да каже, да не иде да је не оставља саму, али јој реч застане у грлу. Сирота, поче ју сад мисао мучити, да би ју супарница могла и удавити док би јој Мирко стигао у помоћ. О томе, да је непозната заиста њој супарница, била је као начисто. Но ипак затвори очи и мало доцније 3а-

ЖЕНСКИ СВЕТ Ђр 9

иста је баш хтела да заспи. У том узбуђењу и заносу није ни приметила да јој је супарница изишла из купеа, која се у ходнику састане са Мирком и овај је узбуђено ухвати за руку одвуче у један Ћошак и рече:

— Маро! Шта радите, за име бога» Од куда сте се ви овде створили2

— Лакше, лакше господичићу! Просто сам извадила карту и са таким сам правом овде као и ви. Шта ја ту могу, што моја тетка баш у Домбовару станује, а и ви се баш на ту страну спасавате са новом жртвом...

— Маро! Не говорите тако о мојој

жени! — 8— Заиста2 Честитам вам, заиста је красна. И не бојте се, не ћу се одати да се познајемо. Поштујем стечена права и најпосле немам разлога, да се светим и да пребацујем што. Ви сте били увек галантан, каваљер...

— Оставимо, Маро, то на страну, па ако би хтели, Виби мизаиста велику и добру услугу учинили. Моја је жена чула ваш узвик и од тог времена је узнемирена, и кад би од мене затражила каква објашњења ја бих, заиста, дошао у велику неприлику. Учините ми дакле ту љубав и умирите је, ма на који било начин.

— Ја!2.. — Јест, ви! Мени можда не би ни веровала; а ја — не бих знао ни ла-

гати.

— А ја, знам, јелте; Могу рећи да сте врло галантни! Но за љубав старог пријатељства учинићу Вам и то. Кад испушите цигару до краја, можете слободно ући, млада ће вам бити умирена. Јулка и поред затворених очију примети, да је купе јаче осветљен. Отвори очи и одмах се сусрете са севајућим погледом своје супарнице.

— Ах, госпођо, извините, што сам вас пробудила, — смешећи се проговори Мара. — Заиста ми је жао, нисам хтела, јер сам држала, да тврдо спавате. Ако је повољи, могу завесу поново навући!