Ženski svet

Стр. 254.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. п 5

Одмах испод врата крупним, лепо ·„извезеним српским словима било је ис- писано ово:

„И без моде поносита ја сам,

Могу рећи, дична Српкиња. сам,

Познаје се Српкињица права,

Сама справља, сама се понавља!“

Ниже тога, испод прсију:

„Српкињице разума имајте,

Па се сасвим пропасти не да!те.“

На кецељи горе стојало је исписано: 5

„Како Србин да живи у нади,

Кад Српкиња о пропасти ради.“

Ниже тога опет:

„Ова ношња за Српкиње само,

Да се сасвим пропасти не дамо.«

Сестра Олгина, Живана, на истим местима одела имала је извезене ове речи испод грла:

„Српкиња сам, љубим веру своју,

Ношњом дичим Србадију моју.“

И онда:

„Ко би овој ношњи замерио;

Није Србин, већ би изрод био.«

И онда: Ма

„Ова ношња није скупоцена,

За Српкиње лепше ношње нема.“

На оделу треће сестре, Александре, стојало је исписано на истим местима ово:

„Нема моди краја ни раскраја,

Док се српска не просвети мајка.“

Па онда: |

„Олушаћемо нашу милу мајку, ·

Јер нас води на паметну странку.“

И онда:

„Миле селе, Српкињице. младе,

Нек се свака поносити знаде. ;

Није понос с туђинским. прњама, .

Поносте се српским израдама.“

Јелте да су то све мудре речи, па-метне поуке, које уче кућу кућити, које упућују девојку да мисли о себи и о својој срећи, а не којекаквим лудоријама. А где су срећне Српкиње, онде је срећан и народ, и Српство.

А знате ли ко је срочио оне дивне и мудре речи; И то сам онде дознао. Срочила је сама мајка оних девојака. А кад сам запитао ове, заиста дичне Српкињице, ко их је одвратио од оне

луде моде, а осладио им ову паметну,

" опет ми рекоше: Наша мила мајка.

Кад сам сад запитао саму мајку тих срећних Српкињица, Даринку Мар-

"ђелошку, да ли ће бар дукате везати

својим кћерима, рече она одлучно: Ни-

"како и нипошто! Место дуката срочи-

ћу ја њима по песмицу, коју ће носити о врату, а оно што бих дала за

-дукате, уложићу ја њима у задругу, па

ће тај новац да се множи до њихове. удаје све вице и више: Кад се стану удавати, неће га бити много мање као што је, кад висе дукати бескорисно о врату, па се после уз то још јефтиније продају, него ће бити новаца много више, него што се уложило. Морам још рећи, да је то кућа газдачка, те је тим већа дика, кад може, па опет ето неће улудо да троши. Није само то улудо трошак, него је куд и камо већа штета, што се женска деца упропасте навикавајући се на распикућство. "Која не штеди свога оца, него га

- модом упропашћује, зар ће штедити

свекра и мужа, кад се удаг Која не поштује своју матер, него јој загорчава дане модом, згр ће поштовати, волети и слушати свекрву, кад се удаг Која не жали кућу, у којој се родила, него је модом разорава, зар ће жали-

-ти кућу, у коју се доведе. Зато да су

дичне и благословене Српкиње мајке, које у душу и срце својим кћерима усељују онакав наук, какав усељује дична Српкиња Даринка. Марђелошка у Вогњу код Руме. Може ли лепшег примера бити, каква треба. да је Српкиња мајкаг И може ли лепшег примера бити, какве треба да су Српкињице

кћери На једној страни предводе мајке, каква је Даринка Марђелошка, и Српкињице, какве су њене кћери; на другој страни предводе оне, које и кућу и срећу своју дају за дукате и крпе. И сад се ето у сваком селу може видети, које теже срећи, а које пропасти.“ _ %