Ženski svet
Бр. 11.
Вара се, ко мисли, да мода мора бити пуста, луда и пропаличка. Ето ово нам писмо каже, да мода може бити и паметна, и да може водити напретку. Нека тим путем, који нам је обасјало
~
Милан Јанковић, Бањалука.
Да ми тебе нема, ја бих дегвно веће У очају љутом своје трг'о косе И проклињо часе већ минуле среће, Па пустио да ме сви ђаволи носе.
Да ми тебе нема, ја бих мрачан био, Као мрка поноћ са копреном тмине, У безнадном часу ја бих сузе лио И крикове болне слао у даљине.
Г-ђа бавка Суботићка наша заслужна и велеучена старица, као прва и најстарија представница Кола Српеких Сестара, поводом срећног закључка букурештанског мира, упутила је честитку на председника делегата, на румунског министра председника, Тита Мајореску и овај јој је ласкавим писмом топло захвалио на томе. Тиме је наша умна Српкиња добила трећу манифестацију поштовања како сад од ·овог високог државника, тако је удостојена пажње и признања и од научељака Ернста Хекла, и нај-. већег фллозофа новијега доба „Лава Толстоја.
Споменик победе, На „Теразијама“, у Београду, које ће се одсад звати „Трг Престолонаследника«, подићи ће се Споменик „Победе“, који ће бити висок 15 метара, а биће скопчан са водоскоком. Споменик израђује Иван Мешлировић данашњи први вајар не само међу Србима, него у свету,
Добит. Наша сарадница и одлична књижевница, г-ђа „Јелица“ Беловић-Бернадзиковска, ос-
тај
ЖЕНСКИ СВЕТ
РС
ГЛАСНИК.
Стр. 255.
оно писмо, и који видимо да води добру, пођу све матере, сви очеви, и све кћери нашега народа, па ће нас дбасјати срећа, а одбефе од нас свако зло.
Сонет пјесми.
Слушао бих како смрт нада мном бдије
И како ми срце престаје да бије Оним младим жаром као некад што је,
Ал ја тебе имам, пјесмо пуна Наде, И твоје ми чари болну душу сладе; Ти си тјешитељка б'једне судбе моје.
и
тала.је удова и како јој сад не стоје на путу никакве сметње у њеној доброј вољи и љубави према Српству, примила је од сарајевског митрополита, Е. Летице, травославну веру, куда ју је срце већ одавно вукло. Тиме је Српство добило лепу накнаду, за Ђурђину Павловићеву, хоју јеарцибискупшШ гадлер насилно покатоличио,
Матица Српска имала је у четвртак октобра 0. т. своју редовну главну скупштину у којој је поставила нову управу за идућу годину како у административним тако п књижевним пословима својим. За председника је поново изабрат др. Гедеоњ Дунђерски, а за потпредседника др. Милош Бокшан. У књижевном одељењу поново за потпредседника управитељ карловачке тимназије г. Радивој Вртовац. Управе су попуњене са малом изменом истим члановима, који су и лане били. Спротиште Марије Трандафилке није ступило у живот, јер се на расписан стечај пријавило само 5 сиротана, а и од тих је двоје ванбрачне деце, која у смислу основног писма