Ženski svet

Бр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 277.

ЧИТУЉА.

Т Марија Гл. Николајевић. У Нишу је преминула 16. октобра о. г. у својој 60. години честита Српкиња Марија Николајевићка. Рођена је у Сремској Митровици у негда одличној Врањешевићкој породици, а удала се у Ниш. Као удова, без игде икога, умрла је “ нишкој болници, али је зато ипак и ожаљена и с пуним поштовањем до вечне куће отпраћена како од »Женског Раденичког Друштва«, тако и од „Кола Српских Сестара“, јер је она у оба та друштва радила годинама с великим пожртвовањем и пуном оданости. Раденичком Друштву и њеној школи била је душа пуних 25 година. У првом српско-турском рату, па послеиу српско- бугарском рату од 1885. године прва је потрчала да помогне српским рањеницима, те је од почетка мобиљизације па до свршетка

"демобилизације била надзорница болнице, са

чега је и одликована сребрном медаљом Краљице Наталије и дипломом Црвеног Крста. Па и приликом последњег рата српско-турског и српско бугарског заишла је овако стара и купила прилоге за нишку болницу. У том раду је и болест њена узела већа маха и привукла је, ето, црној земљи. Постојана је то душа била за све што је патриотско и хумано. Са њених заслуга, како је остала без игде икога свога, сахранило ју је Женско Друштво и у знак поштовања ставило је оно па и Коло Сестара на њен мртвачки одар венац свежа цвећа, а пред Раденичком Школом опростила с њом у дирљивим речима у име сиротних ученица наставница те школе, Нека је слава и вечна успомена овако племенитој и родољубивој души српској!

+ Олга Пеша од Киш-Жама, млаћа кћи српског историчара пок. Александра Стојачковића, а верна и примерна супруга дра Николе Пеше од Киш-Жама, земаљског посланика, бивша председница белоцркванске добротворне Задруге Српкиња, преминула је у Будимпешти 11. (24)

новембра о. г. после тешког боловања у 51.

години живота. Покојницу су красиле врлине једне одличне и образоване Српкиње, пример“ не супруге и матере, које је присвојила још у детнњству своме у одличној кући Стојачковића. Са својим супругом је проживела у најсрећнијем браку пуних 30 година, а плод њихове љубави је јединац син др. Александар Пеша. Уз супруга и сина оплакују ову Српкињу и сестра јој

Јулка Вељков са својом децом и остала родбина, међу којима и нећакиња др. Јулка Хлапец рођ. Ђорђевић. Нека је вечна успомена овој честитој Српкињи!

т Јелена Белеслијина. Ередна и одлична народна. учитељица у Тисахиђошу, а сестра г. г. Илије, пароха темишварског, Станимира, судског бележника у Новом Саду, дра Стевана, окружног лечника у Тисахиђошу, Кристине, поштарке у Тисахиђошу и Марије Белеслијине, учитељице у Ади испустила је своју племениту душу 11. (24) новембра о. т. после 20 годишњег просветног рада, а у 54. години живота. Вечан јој помен!

" Љерка пл. Шрам. Хрватско Казалиште у Загребу изгубило је прошлог месеца своју најодличнију глумицу, своју дику, г-ђу Љерку пл. Шрам. Ова је гостовала и на кр. београдском позоришту и побрала је и тамо својом великом уметношћу највеће признање. Она је тек у средњим годинама и велика је штета за уметност наше браће Хрвата и целе Југославије, Испраћена је са највећим почастима и сахрањена у Аркади централног загребачког гробља. Слава јој! |

Т Емилија Микшић рођ. Хорват, кћерка негдашњег учитеља новосадског, пок. Радослава Хорвата, а удата у Земуну за г. Косту Микшића, упокојила се после кратког боловања у 38. години живота, оставив за собом неутешна супруга, дечицу: Миливоја и Загорку, као и сестру Цвету уд. Поповић и браћу Јоцу и Душана, да тугују за њом. Беше благе и питоме нарави, добра мати и супруга. Мир пепелу њеном!

+ Јосиф Вељков, ц. и кр. потпуковник у миру. Какав случај! Г-ђа Јулија Вељков, старија кћи пок. Александра Стојачковића, историчара, изгубила је 8. (21.) новембра о. г, свога доброг супруга Јосифа Вељкова, који се упокојио у Мерану после кратког боловања у 64. години живота, и кад не беше још ни стигло отуда мртво тело љубљеног јој супруга, изгуби и своју милу сестру Олгу Пеша, коју такође овде помињемо. То су на једанпут два тешка удара за поштовану г-ђу Јулију и децу јој дра Александра и Ирине Мезе од Шима. Нека Бог утеши ову честиту српску породицу, а покојнику нека је вечна успомена!

+ Мила Илић, рођ. Телечан. Прве године (18745) кад се отворила новосадска српска виша девојач-