Židov

Teškoće u Palestini

rSAT ernst

NOVI SAD:

Donosimo ovd e članak gosp. Bernata Erns t a, bivšega predsjednika žid, bogoštovne općine i jedne od najuglednijih židovskih ličnosti u Novom Sađu. Gosp. je Ennst, kako se vidi i iz njegovih riječi, i ako necijonista iskreni prijatelj izgradnje židovske domaje u Palestini. Nakon svojega povratka iz Palestine, gdje je stekao vjeru u ideju domaje u Erec Jisraelu, živo je prionuo pomaganju njezine izgradnje, prije svega doprinoseći za Keren Hajesod i šireći u svom krugu ispravne spoznaje o Palestini. Slažemo se potpunoma s g. Ernstom, da valja prikazivati potpunu istinu, kako bi se bolje uzmoglo znati, gdje je i kolika je pomoć potrebna. Zaista je potreban jedinstven napon sviju snaga, dolazile one iz cijonističkih ili necijonističidh redova, da se što prije i što bolje nadograde čvrste osnovke, koje danas već postoje u Palestini i imponuju svakome. Želimo da riječi gosp. Ernsta naidju na vrijeđan i potpun odjek, U decembru prošle godine i u januaru ove obio je dr. Wolfgang Weisl, stalni dopisnik bečke cne Freie Presse«, članak pod naslovom »Kriza ’alestirti, krah u Tel Avivu«. Sadržaj toga članka .Tjedjuje potpunu pažnju. Dr. Weisl slovi kao >ar poznavalac prilika u Palestini, pa već i to iprijed pobudjuje, da se njegove konstatacije i gova zapažanja dobro odmjere i ne zabace kao jcstiteljska površnost, koja često prikazuje s.vari spravno. Po mom bi skromnom uvjerenju bilo kroz krivo i počinila bi se nepopravljiva greška, i hi se prilike u Palestini neiskreno prikazivale instance u najboljem i najljepšem svijetlu, ogo je ispravnije, da se široka javnost uputi u mi. \'e valja tvrditi, da su prilike u Palestini najje. da djelo izgradnje svakoga dana naglo načinje, da! će se Zemlja doskora moći da uzdržaje cz vanjske pomoći. Ovakove tvrdnje ne koriste, bi ideji židovske narodne domaje mogle otudji'ti ovstvo. Jer ako sve ide u redu, čemu sabirati i je novac, praviti veliku propaganda, poticati, .to sve to, ako ondje dolje sve toliko napreduje? Ima dr. Weisl nažalost pravo: u Palestini vlada liko kriza i u interesu je svega, općenoga jevreja. da se bavi tim pitanjem, da ovaj problem ne )ije kolikogod bio težak. Jer stvar je presudna. U meni se nakon moga povratka iz Palestine • v'še učvršćavalo uvjerenje: za sve bi nas bio Ibonosan neuspjeh započetoga djela i gradnje dovske domaje«. To djelo ne. smije, nj da zapne, a kamoli li da se slomi! Ovo pitanje ne može da bude preporno izmei ci.ionista i necijonista. Ono, bolje reći njegovo šenje, zadaća je svega židovstva. Znamo, 1 biva na pr. u Poljskoj. Stanje je. tamošnjih Žr nesnosno. Svima, koji teže da se izbave iz tovoga jada, moramo svoriti i dati novu domaju, bog toga treba da bude moto: Židovska domaja ra da se izgradjuje. Mije ovaj puta zgoda da govorimo o pojedi'tima: sredstvima i načinu, kako da se izgradnja ezbijedi. Čini mi se, da okvir svečanoga blag'skoga broja nije podesan za sve to. Skorom ko-1 zgodom cij. će redakcija jamačno da mi u ™e listu dade prostora daljim mojim izvodima. 1° sam ovaj puta samo da kažem: sviju nas je - n °st i obaveza, da podupremo ono djelo, koje započeko stvaralačkim elanom, ali se ne vrši )r estano jednakom snagom i jednakim tempom; beba da nam bude stalo do toga, da ovo djelo ako ne dodje u pitanje. Mnogo citirani pozdrav Arapa glasi: »kad stuPreko moga praga, ulazi sreća u moju kuću«. Na pragu smo nove židovske godine; neka ko njega šupi u tu godinu duh medjusobnoga llrt iijevanja i sporazumijevanja, da ušavši u nju ;s e sreću. Jedinstvo je potrebno, i samo jedinstvo može stvori židovsku domaju, izgradnja koje mora s e obavi. Svakoga je Židova dužnost, da radi n, eno obezbjedjenje i unapredjenje.

Dečije oporavilište u Prčanju

JELENA S. DE MAJO

BEOGRAD:

((Rad i život oporavilišta »Karme I« jal; i avgust 1926. god«)

Pored ostalih zadataka koje Jevrejsko Žensko Društvo iz Beograda već više od 50 godina vrši, osnovalo je pre pet godina i Ferijalni Odsek. Zadatak mu je, da šalje slabu decu da se oporave. Posle mnogo zauzimljivosti i truda, posle jednog gigantskog rada Jevrejsko Žensko Društvo postizava svoj idejal, otvara vrata svojoj deci u sopstvenu kuću. Oporavilište »Karme!« na Jadranskom Primorju u Prčanju (Boka Kotorska) je dom Jevrejskog Ženskog Društva. Uredjcna čista i svetla kuća pored mora, puna sunca sa baštom zasadjenom limunovima, narandžama, vinovom lozom i voćem, sa divnim vidikom na Lovćen, 30. jula ove godine očekivala je već uredjena svoje prve laste, svoje mile goste, svoju decu. Ona su pohitala iz Beograda, Novog Sada, Skoplja i Sarajeva, da pored Mostara predju lepu Ivan planinu i spust.e se na Herceg-Novj k moru. Tu je grupu sačekala gdja. Jovanka Farhi, uvela decu u ladju, koja ih je kroz Kotorski Zaliv dovela do njihovoga doma. Kuća zabruja od umilnih dečijih glasova i ta velika kamena kuća sa 15 velikih spavaćih soba dobi dušu i ožive. Toga dana doputovali su Vrhovni Rabin gosp. Dr. lsak A 1 k a 1 a j sa gospodjom, predseđnica sarajevskoga La Humanlđada gdja. lika Be m, sa upravnom članicom gdjom. Kata n. Iz Beograda su doputovale ove upravne članice: Lenči lsaković, Sara Koen, Matilda Baruh, Frida Melamed, Buna Anaf, a ranije su došle da urede dom gdja. Jelena de Majo i Jovanka Farhi. Sutradan, 1. jula, kuća jc osvanula okićena vencima i zastavama. U ukrašenoj trpezariji oko 11 časova pre podne sakupili se predstavnici vlasti i pojedinih društava, sa predsednikom opštine i g. župnikom, da prisustvuju svečanom otvaranju doma. Vrhovni Rabin Dr. Isak A1 kalaj posle molitve upućene Bogu, osveštava dom i blagosilja ga. U svome govoru je najviše istakao plemenitost i požrtvovanje ljudi, najlepšu crtu naše duše, koja podiže i pomaže slabe i nejake. Predsednica Jelena de Majo pozdravila je goste, i zahvaljuje se svima onima, koji su radom i darom pomogli da se dom osnuje. Blagajnica gdja. Jovanka Farhi pročitala je izveštaj. Posle uzima reč predsednik opštine gVerona, te pozdravlja društvo od strane opštine. Gospodin N. Lukovlć, župnik, govori u ime meštana. Ističe važnost naše institucije po samo mesto i nada se, da će ona roprineti da se vrate dani blagostanja, koji su nekad vladali u Boci. a naročito u mestu Prčanju. Tada se gosti razilaze, da pregledaju dom. Polazeći od prizemlja, gde se nalaze prostrane trpezarije, kancelarija, čitaonica i kujne zastaju pri svakom koraku i dive se. Čitaju imena naših dobrotvora, koja su zlatnim slovima urezana na dvema velikim mermernim pločama. U čitaonici zastaju pred još jednom .manjom pločom, na kojoj je urezan dan osvećenja doma sa imenima: Vrhovnog Rabinera, koji je osvetio dom, i upravnih članica, koje su dom osnovale. Lepe bele kamene stepenice vode na spratove. Kuća ima tri sprata sa 15 velikih spavaćih soba. U tim sobama rasporedjeno je 60 postelja, u kojima deca spavaju. Postelje su čiste i ugodne, sobe pune svetlosti i sunca. Na svakom spratu spava po jedna učiteljica,, a u svakoj sobi po jedna starija sestrica, koja se brine o mladjoj deci. Svaki sprat ima prostorije za umivanje zasebno. Na drugome spratu nalazi se jedna soba odredjena za ambulantu sa ručnom apotekom. Pored svake postelje* nalazi se jedan noćni ormarčić i jedna stolica, sve belo. Na dnu postelje pričvršćena je platnena kesa, u kojoj deca drže spavačice, češalj, četke za zube i druge potrebne sitnice. Na vratima pri ulasku u sobu zakucana jc mezuza, a unutra, na jednom kartonu, vidi se ispisan invetar soba. a na drugom imena dece, koja spavaju u toj sobi. Gosti razdragani i zadovoljni silaze dole u baštu i na livadu da vide kako se deca bezbrižno i veselo igraju. Po propisanom redu, koji je istaknut dole u trpezariji, deca ustaju izmedju 6V2 —7 časova, od 10 —12 idu na kupanje i sunčanje, od I—4 odmaraju se u svojim sobama, od 4 —7 igraju se, pišu pisma, vozaju se na čamcu i čine izlete, a u 9 časova idu na spavanje. Deca dobijaju 5 obroka dnevno, i to u 7Va, 10, 13, 4 i iVz- Hrana je zdrava, jaka i dovoljna. Svakoga dana dobijaju mleko, masla, meda, variva i mesa, voća ili testa. Hrana je strogo ritualna. Upravu doma sačinjavaju dve upravne članice, dve učiteljice i upraviteljica. Svaka od njih ima svoj delokrug rada, a sve se tačno pridržavaju utvrdjenog reda. Dežurne Upravne članice su* najveću pažnju poklonile ishrani dece. One kao prave majke dele deci hranu i paze da svako dete ne samo pojede

svoj obrok, nego da dobije i po drugi put. Za. vreme ručka i večere deca se mole Bogu. I ako su deca iz raznih mesta, ona se brzo suadju i zavole se. Deca osećaju da su jedno, vezuju ih isti običaji, i isti jezik, nalaze se medju svojima, u sopstvenoj kući. Iz Beograda je kroz Oporavilište prošlo 74 dece i to 68 u samome domu, a 6 njih je spavalo privatno, a hranila se u domu. Za tu dccu je plaćao Ferijalni Odsek Jevrejskog Ženskog Društva, stvarno režijske troškove 800 dinara mesečno, putovanje je platilo MinistarsUvo Socijalne Politike. Iz Sarajeva je prošlo 42 deteta. Za 32 deteta platilo je Jevrejsko Gospojinsko Društvo La Humanidad, a za njih 10 platilo je Jevrejsko Gospojinsko Ašikenasko Društvo. Iz Skop 1 j a su bila dva deteta. pitome! Jevrejskog Ženskog Društva iz Skoplja i 2 deteta iz Novo g a Sad a, pitomci Jevrejske Ženske Zadruge. Upravne članice vodile su statistiku dece. Svako dete imalo je svoju rubriku, u koju se zavodilo koliko je staro, od čega boluje, ko se o njemu brine, koliko je težilo kad je došlo i koliko kad je pošlo iz doma. Po Naredbi Ministra Narodnog Zdravlja, lekar je pregledao svu dccu i, našao j.e, da su malokrvna i slabo hranjena. Ni jedno dete koje ima ma kakvu zaraznu bolest, ne prima se u dom. Kad su deca pošla kući. ponovo ih je lekar pregledao i pored toga što su se deca kupala, sunčala i dosta kretala, svako je dete dobilo I—31 —3 kilograma u težini, i tako se osvežila i pocrnela od sunca, da ih ,ie milina bilo pogledati. Prijatno je kad se deca igraju na livadi, svaka je grupa za sebe simpatična. Divno je posmatrati kad se kupaju, i posle jednog kupanja, izvale so u plićaku, pruže ruke i noge i veselo viču: »ja već umem plivati«.

Bilo je prvih dana i dirljivih momenata, kad vidite, koliko su neka deca željna hrane. Medju njima je bilo dece, koja nisu nikad legla u postelju, i sa nevericom pitala: »hoću li ja zaista ovde spavati ?« Blaženi su bili kad dodje red da se provozaju čamcem. Cim se čamac odmakne od obale, za' bruji pesma. Posle večere od B—9 časova deca su se šetala pred kućom pored mora. Ako je po nekad; bila kiša. tada su ostala u trpezariji. Deca se odmah snadju, pevaju, recituju, igraju društvene igre i vreme prodje brzo i ugodno. Dežurne članice su svu decu materinski" nego" vale i volele. Na tome blagorodnom poslu odliko" vale su se gdje.; Jo.vamka Farhi. Sara S. Koen, Matilda B a r u h, Regina A 1 a r i Fani Koen. Gospodje su obratile pažnju ne samo na tele' sno jačanje no i na oplemenjavanje duše, i na me" djusobnu ljubav. Tako kad su se deca u Sarajevu rastajala, bilo je i ljubljenja, plača i zakletve, da će iduće godine opet biti zajedno. To je u) kratkim potezima iznesen dvomesečni život i rad u Oporavilištu »Karmel«. Iduće godine iskoristiće se tri meseca. Mi koje smo provele to vreme sa decom, srodile smo se sa njima, i danas nam ona ne dostaju. Često se u mislima vraćamo na njih. na njihove pesme i reči. Svi oni, koii su doprinelj da se taj dom ostvari, osetiće sreću, jer je taj dom dao jedan pozitivan rezultat. A od pravilnog dečijeg vaspitanja u dror štvenom i telesnom pravcu zavisi preporodjaj ćele naše zajednice. A taj uspeh daće i drugim institucijama pođstreka, da rade za dobro nas sviju.

Oporavilište u Prčanju (X gdja. de Majo, X X gosp. Vrhovni Rabin)

BROJ 37. —38.

»ŽIDOV«

metalokemika d. d. H kemičke i rudarske proizvode ZAGREB, StrOKsroajerO'ra 6. BEOGRAD, Kralja Petra ni. 62. MelaJokennka. Telefon internrban 16—11. i željezne pohifabrikate. - Kovine i sve kovinske - Kemikalije osobito. - MODRA GALICA.