Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

"4 “= ~ > » ~ УРА У Ме ди ПИ И тиј . ДРЕ ~ 7 А. Ра — 644 — Ма МА а И НИНА к у У у 3 3 АМУЧЦ

у Б Е А и 4 , Раље | ит му к

побију и исеку. А Јаков са'неколико здрави а више рањени људи увече само једва жив спасе се. | У овом боју славни јунаци арамбаше браћа Недићи, Дамњан и Глигорије, Дамњан Кутешанан и Дамњановић Панта, и Ђорђе из Остружња Подгорине Ваљевске са свима њиним хајдуџима храбро бијући Турке изгину. Но и Турака је мноштво изгинуло, да Мула Ножина не смедне се усудити даље Шапцу да иде, него се окрене натраг и преко Лешнице у Босну врати се. Овај крвави бој био је на Лавзареву Суботу 18. априла 1804 год. Ево како народна песма слика ова четири јунака у боју на Чокешини:

„У Јакова није много војске, „На њима је рухо једнолико: „Нема више већ триста Србова, »Чиста свила до земље спу„И тетири с њиме арамбаше; штена, „До два брата два Недића млада „А кадифа у краћем скројена, „Димитрије п с њим !'лигорије , Све оружје у злато облито, „Треће бјеше Дамњан Куте- »У рукама пушке једнолике, шанац, „Једна арча од дванаест драма, „А четврто Дамњановић Панто „На глави им кале кадифлије, „сва четири јесу једнолика, „алботне ките бију по појасу;

„Једног раста а једног погледа, „Јадној мајци сви ти су јед„Једне ћуди а једне помисли; | наци !“

После овогл народна песма дивно насликава смелост њиховог боја са Турцима, и кад су били рањени џа нису могли да се крећу, а нестало им фишека за пушке, како дају за један фишек коим дода и по десет дуката, да још којег Турчина умртвити могу, и на послетку крај њиовог живота, а вечна бесмргност дела и имена њиовог.

Мкјаило Недић Буљукбаша.

Речени бесмртни јунаци браћа Недићи Дамњап и Глигорије имали су још једног брата имено Мијанла Недића, који је за време њиовог хајдуковања и таманења Турака, пре српског устанка боравио мирно код своје куће у Осечној. Но чим устанак 1804 Г. противу Турака букне и браћа његова на Чокешини изгину, он пође противу Турака да крчи пут слободи српској; и да свети своју браћу. Мијаило није мањи јунак од своје браће био, па је одма и Буљукбашом посто. Мијапло је 1806 год. одма посте светлог вторника, кад је Јаков на Чучугама Осман-Џору са 6.000 Турака разбио, гди је 2.800 мртви Пало, а после ове поразе Турака Мијаило Недић окупи са Милићем Кедићем раздијене Турке, које је до у Соколску нахију гонио, многе потаманио и браћу своју осветио, Но и после овога боја Мијанло Недић светио је своју браћу, бијући Хаџи-Бегове Турхе на Буковици и Брата- | чаћу, продро је са 200 момака за леђ, Хаџи-Бегове војске, тур- „ои ско село код Сокола Петрц запалио, и кад је Хаџи-Бег то видио побего је Соколу на Рожањ, а Мијаило га је дочеко, и бегајући многе Турке побио, коња п доста другог пљена запљенио. И после ови бојева Мијаило Недић на више места око Дрине био је