Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

бој са Турцима. Но на послетку шта је са истим било, нема податка. Но од ти јунака Недића има п данас породице, која у Осечној живи.

Недићи Дамњан и Глигорије пмали су и свој барјак, под којим су код Чољешине изгниули; њега је насљедио њиов брат Мајаило, кога је у боју носио и он се и данас у Осечанској цркви као успомена чува.

Поп Лука Лазаревић Војвода , Посавине и Тамнаве Шабачке и командант града Шапца

Лука се родио у селу Свилеуви, среза Посавско-Тамнавског, нахије Шабачке, око 1774 год. Отац његов био је Тодор, а мајка Јевросима. А имао је стрица Лазара, по чијем се имену и презиво „Лазаревић,“

Кнез Ранко, кога је Новљазин Бег у Шапцу 2. марта 1800 год. убио, опо је син Лазарев а Лукин братучед.

Луку као дете послао је у Срем стриц његов Кнез Ранко, те је тамо три године књигу учио. Кад се вратио, ожени се, и запопи гл 1796 год. Ваљевски митрополит Данило и даде му парохију села: Љутице и Коцељеву.

После седам година умре му попадија, п он остане удов, с: два сина: Мијаилом и Кузманом.

„Лука, ако је био млад попа, увек је според требника, крста и петрахиља носио уза се и оружје. Јахач је на коњу тако добар био, да му је тешко било наћи равна. Он је био жив и окретан, и више је створен био за војника него за свештеника.

Пошто се поп Лука брзо показао као јунак, постави га Кара-Ђорђе по жељи народа за војводу. Он је војевао свуда срећио, да је изашао на глас као велики јунак.

Како 1806 године наступи, Јаков и војвода Лука 6. јануара обсаде Шабац и почну га наново тући да га освоје; гди им од Београда и Кара-Ђорђе дође. Но како Турџи од Босне пређу Дрину, Кара-Борђе одма пошље напред војволу Луку, те отрчи пред Турке; па се и он са Јаковом крене к Дрини.

Војвода Лука, како стигне до Лашњице 17. јануара са Живком Дабићем нападне на Турке на Рапитовачи, гди су се вас дан тукли, но на послетку рагбију Турке тако, да се мпоги од њим у води Јадра полаве; ту је у води Бака! Милосав три пливајућа, Турчина миздраком пробо.

После овога Соја радостан Лука пише Кара-Ђорђу и с по носом и хвалом јави му, како су Гурке разбили, многе исеклп и потукли, и многе да су на воду натерали, те су са и подавили. Добивши Кара-Ђорђе то Лукино извешће у путу, насмеје се и мило му буде, па Луки шалећи се одпише: „Гледајге, те повадите те лешине из Дрине, да се не трују људи, а и Сава се ево замутила крвљу, па пџемају ми људи шта да пију.“

Кад Кара-Борђе са Јаковом и са 600 момака стигне на Дрину, запита Буљукбашпу Петра какви су Турци: он му одговори да су многи, и да ће се тешко разоита. На које му Кара-Ђорђе прих-