Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

њега звиждоли су турски куршуми и цактале сабље у јуначким рукама. А Зишњић је међ својом браћом у шанчевима, логорима и бојиштима седио мирно, уз гусле гудио, певао и своју браћу храбрио и веселио. Ево шта прича Милутиновић у својој Србијавки о Вилипу

" Вишњићу, шта је једном казао војгоди Луки Лазаревићу, кад је се он у Бадовинцима са војводама и другим старешинама договарао. и брипуо како да се силни Турци дочекају и разбију. Рекао __ је Вишњић: „Не старај се господаре Луко | Нек јунаштво и ми учинимо Како силу долекат је турску, Игда цигло да, 6' сви пропанули; Тек' дај мени сто слијепац' Дост' пјевамо чуда и витештва

| збрати, Те тражимо у погисељ браћу, И дај сваком по неука ждребца | Већ докажмо да се има право Нас' усади на бијесн“ исте, Бит, пи мрети за достојност Свакоме нам' дај у руке сабље, | своју, " Упути вас поред Турак војске, | Радо житјеи општинску вољу, Пак јунаке да видите слијепе Нит смо криви што видимо Како ничем уступит не зналу; слепи Тад, за нама окати појурте! Далек' љепше, нег п е'очма Разбићете насрнуте вјерно... | млоси 2. А од' наске, штогод коме

бог да.

Лука се на око насмеје, а војводе овеселе и војска охрабри; кад и слеп жели и говори да у бој.на Турке иде, шта је остало за окате% Свак у себи помисли.

_ Једанпут био јен у опсади у Лозници. Па кад су Турци највише наваљивали, Вилип храбрио је Србе говорећи:

„ха јунаци! сви за светле пушке,

Ви за пушке! А ја ћу за гусле!

Баг је моћан, пак п мејдан српски !

Те свак згађај, ка ноб ј: их худни!...“

Џак је сео, удесио струне на гуслама, па је гудио. певао песме и храбрио војску, и грто рукама падајуће куршуме око себе!

Године 1813 затекао је се Вилип Вишњић у Мачви у шанцу на Равњу, у боју, и кад су Срги после крваве борбе разбијени, разбегли се, и он је из Равња пребего преко Саве у Срем и настанио се у селу Грку, и ту је живио десет до петнаест година, и никад се н'је хгео више вратити у Србију, но ту је и умро.

У селу Грку затекао је Вишњића у живогу устанак Срба под Хаџи-Продипом 1814 год. и устанак Срба 1815 год. Но за дивио чудо, из ови устанака ни једке песме спевао није, ваљда зато шпо није било јаки бојева, и што су то за њега неважни били да их опева! И гусле Вишњићеве већ су за навек умукле биле; он пије више певао јуначке песме, угасила се у њему драж и пјесничка његова звезда пропашћу Србије 1813 год. потамнила је, и он је даље до смрти своје уз гусле певао само Сремачке песме. Вишњић је умро у Срему у селу Грку између 1823 п 1828 год. и ту је и укопат.

__ Вишњић је прославом српских јунака Кара-Ђорђева доба и _ своје име прославио, п оставио во веки векова да се име српски

42%