Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Е | ~, ујЕ пау у нити јуџака у песмама уз гусле пева и џомиње, а и његово име не

заборави. Вечна буди слава пи успомеџа највећем пародном пе-_ снику Вилипу Вишњићу ! У

Глувац Мијаило мегданџија.

Родом је из села Каменице, у Тамнави, Шабачке нахије. Највише се находио, као момак, уз Попа-Луку. Команде никакве под АИ собом није имао, нити је тражио. Он је био само лични јунак, о И који је мегдане делио.

Глувац је често сам делио мејдане са Турцима. Чекао је про- о, тивника да га он први нападне, излазио је п обично седио и пу- = шио, док му близу Турчин не дође, па би онда лагано истресао 4 лулу, мирно је оставио за појас или у чибуџиницу, и тек тада | би се машао коња и оружја. Некад би, кажу, узео у уста д ста | дима од дувана, узео на нишан своју пушку, па дим из уста из- “У пустио да Турчин мисли „слага му пушка“, те погеги са сабљом; "3 да га посече, н он га је Тада састављао са црном земљом. =

Глувац је погинуо 1810 год. у шабачком граду од топа по -зЕ

непажњи тобџије. уђе | 54

Михаило је био наглув, за То су га и свали „Глувац“. На- = 745 рави је био веселе, свакад пун шале, која с :ободи; тако је ону “а. шали уверавао да све турске пушке пале а не састављају. Био 4

је висок, у плећима широк, црномањаст, коштуњав, а обрве су 2. му биле као стреје над очима, и очи су му севале као ватра. Бе ов

Прота ћикола Смиљанић. ЕН кшиогски војвода. #50

Никола Смиљанић родио је се у Бадозинцима у Мачви оке | 1760 год. Отац му се звао Глигорије Бујуклић. а мат Омиљана. са Кад му от ц, развађајући неке у свађи, погин“, · нда му се мата | врати у свој род, у кућу Станковића у Белотићу, из које се и Зе: удала била. И с њом доведе Николу са још четири његова брата · Е и две сестре. Кал Никола дорасте, он се прозове материним име- __ном Смиљанић. | : |

Где је Никола књигу изучио, кад је се и где запопшо и про- 4 том постао, не зна се. |

Но ово се зна, да је још од своји млађи година страшно на 2 Турке мрзост имао, 1им још више, каз су му Турци обедили били 91 његовог једног стрица, да је неког Турчин. убио, п отерали у град шабачки, оковали и затворили, гди је у тамници на великим мукама и умро.

Џа како ускоро после тога, 24 јануара 1804 г., Кара-Ђорђе устане противу Турака, 1ди у ваљевској нахији букне устанак, а по том и у шабачкој и распрострг се до саме Дрине, тако, прота Никола Смиљанић једва дочека да се Турцима свети, и освети стрица свога.

Па како је се у то доба налазила грдна и непроходна шума звана „Китог“ близу Шапца, која се протезала од реке Саве, к југу до Цера планине, причају људи да је тад Китог тако шум-