Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II
+= 820 -=
превеже му главу Стеван Кара из Ресаве и доведе га жива до у Дели-
град. “)
Е, тако јунак Синђелић са својим Ресавеким јунацима покаже свету и остави спомен потомству, како се умире за слободу своје миле домовине. У Каменици на месту Чагару 19. Маја 1809. год. едими у барутану пиштољ, оде телом у ваздух и на више кнебу, ал славно име његово оста вечно на земљи; оста да се помиње докле траје сунца
и месеца.
Каменички бој, неслогу проклету и издају Милоја Петровића и Петра Добрњца, а јунаштво и смрт Синђелића и Ресаваца, ево како
Милутиновић прта.
10, ОТПОБЈЕДИЈЕ.
„Право 'мате лијепе Ресавке
Неженит се ни удават мужма
Који ране показат нејмаду,
И јунаштва, и заслуге обште
Као ваши перви и посљедни
Јунак-момци, вам и Србству дика!
Каменице окршај знатан је,
Срб се разби, ал при чести оста,
И варвари познаше оружје,
Нит ће умрет док живота игде,
И у коме под небесног света,
А Војвода Ресавац Стеване,
Англеством се обесмрће самим —.
По несретној мучно л заборавној
Овда распри двојице презрених,
(Милоје и Добрњад)
Глупљи оста, (Милоје), а отиде ја — ја. . .(Магарац-Добрњад)
Су шест стотин Гургусовцу правце
„Бранит Вељка“ Та да није ало,
–——— —
ж) Гласник ШИ. стр. 152.
Ђе и треба, и збиљост се иште; Пак ни тамо кад небило боја, Паче ли га сам нехтевши наћи, У Делиград).,.2 сан боравит пош'"о!““) Кад' глас војне и бакице креће... Ово ли је Завичајца делог Срдјети се ко балавче мало, Што му с' неда, колико му зјаје; И мамељук упорностће јавит', Ал је Христјан дужан повинењем Вишим судбам, та врлости путма. Онај оста, него да не поста! (Милоје) Како згледо млогољудство Турско Напанувше Ресавчева шанца Усред поља, и најближим бивша Постављена с две тисуће браће, Ал све Србка какве игда роди... Да шчекају на плотуне Турке, На топове, и на срда чврста;
#ж) После у Делиграду несмедне Петар Добрњан, дочекати Кара-Ђорђа од Новог-Пазара, него побегне у Београд, а затим одма пребегне у Панчево и оде у Влашку. И ово је јаван доказ издајства, као што је и сам пред смрт у Јашу
признао; види Гласник Ш, стр. 154.