Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ТРЕЋА. 35

је св. Ћирила сматрао као идеалпог састављача азбуке, и ћирилицу као много погоднију за словенске језике од латинице. Не могући захтевати да и западни (Словени усвоје ћирилицу, он је предлагао да се у латиницу просто пренесу (или мало преправе) она слова којих за словенске гласове није било у латиници (па тако често у писмимаи пише: Мишшики Ођга= домћ пи т. ду — Разуме се, дакле, да је међу првим разговорима између Копитара и Вука било и питање о прилагођавању ћирилице за српски језик, о стварању рационалне српске азбуке. Усвојио је Аделунгово правило: »пиши као што говориш«, и то, у почетку, више »етимолошки« (да суседни гласови не утичу на измену основног гласа: (Србин, србски), а доцније, радећи с Вуком, чисто »фонетски« «Србин, српски),

5. Дижући народни говор на ступањ књижевног језика, оп је потпуно усвојио гледиште Аделунгово и Добровског на задатак граматичара и лексикографа. Он тражи да се у граматикама износи и тумачи само оно што се налази и како се налази у народном говору, не допуштајући никакве граматичарске спекулације и умовања; а у речник да се уносе бамо оне речи које се у народу чују, и онако и у оном значењу, како их народ изговара и употребљава. »Граматичари су језични статистичари (исказивачи његова стања), а не његови законодавци«, вели он на једном месту (КЕ Зећг. 187), а на другом: »Граматичар је референт, а не изна= лазач, стварач« исвма 2). Исправљајући једну погрешку код једног граматичара вели: »Не може човек никад довољно неповерљив бити према рђавим речницима и граматикама« (Писма, 37).

6. Тај народни говор, који је он желео видети у књижевности, и који треба граматичари да ставеу правила, налази се у устима народним, у његовим умотворинама: песмама, причама, пословицама и др. Зато он тражи да се скупљају и издају те народне умотворине, и то верно онако како их народ говори, пева и прича. (Он то тражи колико ради њихове лепоте и ради познавања живота и духа народног, његова погледа и схватања друштва, света, природе, толико и ради илустровања грама= тике, Ради проверавања правила словенске граматике, коју је намеравао издати Добровски, он је желео да се изда Нови Завет из српских руко= писа Нов. Писвма, 789».

(О свему овоме Копитар је несумњиво разговарао на дугачко и на широко с Вуком за она четири месеца што су били заједно спремајући га и наговарајући да се тога посла лати.

Ш. Копитарево интересовање за народне песме и старање да се скупљају. — Безуспешно наговарање Срба познаника му да напишу српску граматику и речник. — Вук се прима тога посла.

Народним песмама Копитар се интересовао још пишући своју Грама= тику Феетровски 176). (Он је сам бележио и на све стране писао и молио да му их напишу и пошаљу и препоручивао многима да их скупе и