Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

ности (као основног социјалног права). = Социјална сигурност је систем усмерен на превенцију појава социјалне несигурности (социјалних ризика), као и на пружање заштите (помоћи) лицима код којих наступи осигурани ризик, како би били ослобођени страха за будућност“, захваљујући социјалним престацијама. Одржив развој, (сходно Рио декларацији о животној средини и развоју) заснива се на принципу заштите не само животне средине (као саставног дела развоја) већ и на развоју социјалне сигурности, поштовању и заштити социјалних права (економски раст и социјални прогрес као циљ ЕУ).

Економска глобализација, идеја неолиберализма у економском и социјалном домену огледа се у флексибилним облицима запошљавања, растућој одговорности појединца за сопствену социјалну сигурност (нпр. подстицањем трећег стуба пензијског система — добровољно, приватно осигурање, итд). На одређени начин у (неојлибералним моделима нагласак је на одговорности појединца за сопствену економску и социјалну сигурност, док се у европском социјалном моделу тежи равнотежи одговорности државе (заједнице) и одговорности појединца за социјалну сигурност (нпр. три стуба пензијског осигурања). У европском социјалном моделу обезбеђује се минимум достојанствене егзистенције, али се чува и (професионална) мотивација (од "презаштићености", која се делом испољавала у периоду зенита "државе благостања"). Неолиберализам је модел слободе уз страх (106-те!гатеа зтте55) од несигурности запослења; социјални тржишни модел пружа већу сигурност запослења и социјалну сигурност, уз очување мотивације за професионалном конкурентношћу, посебно у условима економије засноване на знању и "доживотном учењу" као новом основу сигурности запослења – очувана је мотивација за рад, веће зараде, професионална признања, уз социјалну сигурност која се обезбеђује из доприноса за социјалну сигурност (осигурање). При том, постоје разлике између Бизмарковог модела и Бевериџевог модела. У првом, социјална сигурност је потпунија уколико осигураник остварује више зараде (деоходат), пошто се квалитет /ниво престација/ социјалног осигурање (пензијског посебно) везује за висину доприноса (начело узајамности и солидарности), док се у Бевериџевом моделу социјална давања (престације) више уједначавају полазећи од мерила основних потреба, а не доприноса осигураника. За разлику од Бизмарковог модела професионалног социјалног осигурања, Бевериџев модел универзалног социјалног осигурања (начело еквиваленције) карактеришу универзалност - осигурање целокупног становништва), унифомност — једнака давања за све , везана за

92 G. Rodgers, E. Lee. L. Swepston, J. Van Deale, The ILO and the quest for social justice. 1919-2009, Internation Labour Office, Geneva, 2009, erp. 139-170. 93 Н. Тинтић, Социјална права и социјална сигурност, Годишњак Правног факултета у Бања Луци, 1977, стр. 235; Б. Шундерић, op. cit. erp. 90 - 91. 38