Zlatiborski pravnički dani
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
потребе независно од прихода (дохотка); јединственост — управљање од стране једне институције /службе/ социјалног осигурања (нпр. у Великој Британији, на Исланду, неким скандинавским земљама). Другим речима, у ЕУ концепт и процес флексигурности се тиче и расуће улоге локалне самоуправе у области социјалне сигурности и социјалне заштите (помоћи), социјалног становања, социјалног рада у установама социјалне заштите, волонтерског (социјалног) рада, локалних такси. У Србији је припремљен Предлог закона о волонтерству (2009), као одговор на изазове транзиције и инструмент за постизање потпуније хармонизације (са комунитарним стандардима), односно развоја волонетрства као врлине (доброчинства).
Економска криза (у садејству са високом стопом незапослености; старењем становништва; промењеном структуром породице) на првом месту доводи у итање финансијску одрживост система социјалног осигурања — пре свега ензијског и здравственог осигурања. Систем финансирања социјалног осигурања заснован на Бизмарковом моделу (из обавезних доприноса осигураника и послодаваца) не може да функционише без обезбеђивања средстава у буџету. У Србији, низ година се дефицит у фондовима осигурања покрива веома високим издвајањима из Буџета Републике. Реформа пензијског осигурања, као и реформа здравственог осигурања треба да омогући чвршће основе за финансијску одрживост система социјалног осигурања.“
У условима глобалне економске кризе предузима се и низ мера у области социјалног осигурања за случај незапослености, односно у области социјалне заштите (помоћи), како би се ублажиле последице раста сиромаштва. Тако, у Француској је повећан износ новчане накнаде за незапослене са 60% на 75% раније /просечне/ зараде, а додатне накнаде за незапослене предвиђене су и у Немачкој. У САД преко 5,5, милиона добија помоћ за незапослене (за највише 39 недеља), која је повећана за 25 долара седмично. УВ Југоисточној Европи, на основу података УНДП, повећава се зона тзв. апсолутног сиромаштва, као и зона тзв. релативног сиромаштва.
У погледу смањења сиромаштва, УН и МОР-у имају комплекснији приступ. Најпре, појам сиромаштва не одређује (више) само на основу мерења на осно-
Економска криза је утицала да се јаве решења у упоредном праву која отварају пи-
тање евентуалне уставности, односно прекорачења легитимних, нужних ограниче-
ња основних људских права у демократски уређеној држави. Тако, Хрватски завод за здравствено осигурање је изменом свог правилника (2009. г.) омогућио инспекторима ХЗЗО да контролишу болесне осигуранике (током тзв. боловања) у њиховим становима (како би проверили да се не ради о злоупотреби боловања – нпр. ако се током боловања обавља лукративни рад), што је спорно правно решење са
_ становишта (уставности) неповредивости стана, односно права на приватност.
> Ф. Штиблар, op. cit., erp. 131.
39