Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

венцијом бр. 111, као што у унутрашњем праву није довољно остати на нивоу уставних прокламација и уопштених законских одредби о забрани дискриминације. У циљу сузбијања индивидуалних облика дискриминације, донети су и посебни међународни радни стандарди гапопе реггопае: родна дискриминација (Конвенција бр. 100 о једнаком плаћању мушкараца и жена за рад једнаке вредност); дискриминација младих радника (Препорука бр. 146); дискриминација старијих радника (Препорука бр. 156); дискриминација лица са инвалидитетом (Конвенција бр. 159 о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом); дискриминација страних радника (Конвенција бр. 118); дискриминација радника миграната у вези са очувањем права у стицању или стечених права по основу социјалног осигурања, упркос испуњености услова реципроцитета (Конвенција бр. 157)“; дискриминација радника са породичним обавезама (Конвенција бр. 156 о обавезама према радницима са породицом), као и међународни стандарди гапопе тагегтаг: дискриминација у јавном сектору (Конвенција бр. 151); у запошљавању (Препорука бр. 169); професионалном оспособљавању (Конвенција бр. 180 0 плаћеном одсуству ради образовања; Конвенција бр. 142 о развоју људских ресурса); при отпуштању радника (Конвенција бр. 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца).

Сузбијање дискриминације на раду у приватном сектору

Одредбе аутономног радног права, тј. колективни уговори о раду могу да садрже одредбе којима се сужава могућност дискриминације у приватном сектору (концепт система старешинства - Seniority system). У општем правном режиму једнакости могућности и поступања, правилима о систему старешинства умањују се потенционално најчешћи облици дискриминације - с обзиром на полну припадност (дискриминација жена) и године живота (дискриминација старијих радника, нарочито код малих послодаваца у сектору услуга, за које се верује да су највећи губитници транзиције). У упоредном радном праву, објективизација и конкретизација начела једнакости могућности и поступања (уместо власти послодавца, власт објективног права), постиже се на тај начин што закон афирмише начело бипартизма, тј. оставља аутономији колективних воља довољно слободе да уреде услове рада на начин који ће, уз уважавање интереса социјалних партнера и субјеката радног односа, сузбити дискрециону слободу послодавца без последица за пословање, односно смањити могућност прибегавања (посредној“') дискриминацији. Ради се о одредбама колективног уговора о раду

“°L. Betten, op. cit., erp. 364. 8! Ближе о индиректној дискриминацији: [.. Меддефит, ор. си, стр. 463 - 372. 22